Kad je Sofka jača od zemljotresa

Izvodila sam monolog iz prvog čina "Nečiste krvi" kad je sve počelo da se ljulja na sceni, nestalo je svetla, nastavila sam da igram, publika je ćutala, niko nije izašao, započinje svoju ispovest poznata glumica Vera Čukić.

Za sve je kriv foto "Nidža"! On je u izlog svoje radnje na Terazijama stavio fotografiju Vere Čukić za đačku knjižicu. Tu je video režiser Stole Janković i dao se u potragu za crnokosom lepoticom, ali fotograf nije imao pojma ko je devojčica iz izloga. Njegov asistent je, pokazujući tu fotografiju prolaznicima, naišao na njenog profesora koji je prepoznao. Onda je kao 15-godišnjakinja snimila "Kroz granje nebo". Tako je usred Beograda doživela holivudsku priču. Ostalo je jedna blistava karijera.

Borine kćerke su plakale

- Ćerke Bore Stankovića su bile na premijeri "Nečiste krvi". Došle su u staroj građanskoj srpskoj nošnji. Plakale su. Plakali smo i mi uz njih. Publika je punila pozorište, svi prolazi su uvek bili puni, bilo gde da gostujemo po inostranstvu, a gostovali smo po Rumuniji, Mađarskoj... Bili smo u Hrvatskoj, Bosni. Publika je priređivala ovacije, a na kraju, kada bih se klanjala, bila sam zasipana cvećem. Zaista ne znam da li u pozorištu toga više ima.

Igrala je u tri strana filma pre nego što je upisala Akademiju. Ali, umesto da nastavi međunarodnu karijeru u Austriji, porodični savet je odlučio da se vrati kući i položi maturu. Gimnazija pre svega.

Dala je dve godine svetske književnosti, ali je na kraju ipak gluma koju je uporedo studirala. Igrala je u više od 20 domaćih filmova, 14 TV serija, 50 televizijskih drama i dala glas za oko 200 crtanih likova! Pet godina je bila heroina Ateljea 212 u predstavama "Viktor ili deca na vlasti", "Razmena", "Tata, dragi tata, "Arsenik i stare čipke", "Ko puca, otvoriće mu se"... A onda je prešla u Narodno pozorište. Čak deset sezona je bila Sofka, ali i Hermiona, Anabela, Grušenjka, generalica Ada, Roksana, Draga Mašin
Udata je za scenaristu Gordana Mihića. Imaju jedinicu Ivanu, glumicu, producenta, pisca. Piše i Vera. I slika. Otac joj je imao dara za pisanje, majka za slikanje, mada su bili pravnici. U svom delu "Perle od vode" napisala je kako je jednom naslikala suncokrete u jari zalaska avgustovskog sunca. Čim je ušao, suprug joj je s vrata doviknuo: "Kakav ti je to kič, te hrizanteme na vetru! Nisi valjda to kupila? Hrizanteme na vetru! Ne znam kako sam to preživela!"

Publika je obasipala komplimentima, ljubavlju i cvećem, a kritika nagradama. Dobila je "Caricu Teodoru" u Nišu, "Rašu Plaovića" za najbolju ulogu u 1993, "Zlatnu mimozu" u Herceg Novom, prve nagrade za glumu na festivalima u Sopotu, Mojkovcu, a dva puta i "Glumački par godine". Ima tri prve nagrade kao i nagradu za životno delo Narodnog pozorišta u kome je tokom dve i po decenije, kao prvakinja Drame, odigrala nekoliko hiljada predstava u čuvenim komadima, sa slavnim partnerima i uglednim režiserima.

- U Narodnom pozorištu sam igrala "Nečistu krv". Baš sam izvodila monolog Sofke iz prvog čina kad se dogodio u Rumuniji koji se preneo i ovde. Sve je počelo na sceni da se ljulja. I reflektori. Počelo je da udara. Strašno je bilo. A publika ćuti. Ja nosim sveću. Ugasilo se svetlo, ja držim tu sveću, znači, ipak se malo vidim. Tišina u publici. Ljulja se plafon, ja igram i dalje, niko ne izlazi, niko ne vrišti. I onda odjednom shvatim da je . Upale se pomoćna svetla, mi imamo agregat u pozorištu i publika tek tada primeti šta se dešava. Ja bih se možda mnogo uplašila da nisam bila u tom stvaralačkom zanosu. Publika i ja smo postali jedno.

- Imala sam veliku sreću da me Predrag Bajčetić pozove odmah po završetku školovanja da igram jednu od četiri glavne uloge u predstavi Razmena" koju je on režirao. Pored mene igrali su Mira Stupica, Predrag Tasovac i Petar Banićević. Bila sam počastvovana što radim sa tako divnim glumcima, ali ja sam već snimila tri filma u inostranstvu i to sa velikim umetnicima, tako da nisam imala neki poseban strah. Dobila sam nagradu na festivalu u Sarajevu, neki zlatni broš. Brat i ja smo živeli sami. Više nismo imali majku, a otac je otišao, imao svoj život. Mi smo već bili punoletni, a i otac nam je pomagao, ali nismo imali dovoljno. Ispod našeg stana bio je komision. Ja sam sišla, odnela broš i prodala ga. Dobila sam fine pare. Nagrada i služi da vam popravi život.

Uhodana ekipa "Mog rođaka"

- Radim na nastavku serije "Moj rođak sa sela" i već smo se pronašli mi partneri između sebe. Imali smo prilike da vidimo prvi deo serije i šta smo uradili, pa sad ovih novih 13 epizoda čini mi se radimo mnogo opuštenije i lakše. Uhodani smo, zna se red stvari, tako da sam se veoma lepo osećala na snimanju.

- Posle Ateljea Veca Lukić me je pozvao u Narodno pozorište. On je postao direktor drame. Moja baka i baka Vece Lukića bile su najbolje drugarice od prvog osnovne. Tada su već imale po 76, 77 godina. Doteraju se, metnu šeširiće, idu da šetaju, obiđu prijatelje ili u "Moskvu", na kafu. To divno prijateljstvo je trajalo 70 godina i više. Mnogo sam radila, po 14 sati dnevno. I duže. Sa snimanja sam ponekad trčala na probe, na snimanja za televiziju, pa ujutru rano ustajala da odem na probu u pozorište. To je bilo vreme velikog ubrzanja. A trebalo je i privatni život da gradim.

Iva svašta ume

- Gordan je bio poznat novinar i scenarista. Napisao je scenario za seriju "Samci", za filmove "Tople godine", "Kad budem mrtav i beo", "Buđenje pacova", "Doći i ostati". Dobio je zadatak da otputuje na Hvar i da napravi reportažu sa svojim prijateljem Mišom Stanisavljevićem koji je bio i moj prijatelj, fotoreporter, o snimanju "Golog čovika" i o meni. Upoznali smo se na brodu. Moja tetka je putovala sa mnom. Pošto sam ceo dan bila na snimanju, nisam mogla da se družim sa Gordanom i Mišom, ali on je ceo dan provodio sa mojom tetkom, brinuo se o njoj, skupljao joj kamenčiće, iz mora školjkice, donosio joj buketiće ljubičica. Moja tetka je svako veče govorila: Vera, kakvo divno dete, kako je sjajan. Vidi šta mi je sve nakupio iz mora. Kako divno priča, o svemu svašta zna, toliko je obrazovan. Ja sam samo slušala hvalospeve o Gordanu i na kraju sam morala da pogledam kakav je to čovek koji je toliko opčinio moju tetku. Pogledala sam i 40 godina smo zajedno.

- Mi se lepo slažemo, hvala bogu. Imamo o čemu da pričamo. Negde smo iz istog sveta, sa istim interesovanjima, slične smo prirode. Eto, imamo ćerku, odraslu već, sad ćemo biti baka i deka, vreme je. Iva zna da mi to želimo, a da li će nam ispuniti želju, videćemo. Iva izvanredno piše, divno slika, o, ima ona svašta da iznenadi ljude.

Voli da sluša Lepu Lukić

- Retko ko ima tako milozvučni glas kao Lepa Lukić, tako dobar sluh i tako divno i blago peva. Volim da je čujem. Ona ima i glumački dar. Spontana je i za ulogu koju je igrala u "Kafanskoj pevačici" bila je apsolutno to što treba. Vrlo je profesionalna. Mi smo se lepo slagale. Mislim da smo se nekoliko puta srele negde usput na nekom prijemu ili aerodromu i to je bilo sve. Nismo nastavile druženje posle snimanja.

- Majka mog tate, moja baka Darinka je prva školovana učiteljica u Crnoj Gori. Iz Peći je. Školovala se u Solunu. Govorila je nekoliko jezika. I divno je pevala. Bila je velika lepotica. Deda je Ivan Čukić, on je bio gradonačelnik Berana. Bio je u velikom prijateljstvu sa patrijarhom Gavrilom Dožićem i Mitrom Martinovićem, koji je pradeda Ivane Žigon, deda Jelene Žigon. Ja se njega sećam. On je bio ministar spoljnih poslova Crne Gore i znam da je išao kod ruskog cara da traži da se moj deda pomiluje, jer je bio osuđen na smrt od austro-ugarskih vlasti. Ruski car je lično intervenisao i deda je pušten. Porodica mog oca je iz Crne Gore, to je pleme Vasojevića, pošto to kod Crnogoraca mora da se zna. A mama mi je Srbijanka i njeni su iz Kragujevca i Gornjeg Milanovca, međutim, svi moji su Beograđani. Moj deda po mami je bio geolog, a baka je bila domaćica, ali je završila školu. Mama i tata su pravnici. I upoznali su se na fakultetu. Tata je bio u partizanima i nastavio da bude oficir do kraja pedesetih godina, a tada se demobilisao. Bavio se filmom. Bio je generalni sekretar Udruženja filmskih distributera Jugoslavije.

Četiri otkaza

- Nikada se nisam priklanjala vlasti. Mislim da imam buntovnu prirodu. Četiri puta sam napuštala Narodno pozorište. Prvi put je to bilo kada je uveden rad po učinku. Igrala sam glavne uloge, nosila repertoar Narodnog pozorišta, po četiri sata nisam silazila sa scene, padala u nesvest od umora, a imala sam 28. platu u pozorištu! Drugi put sam otišla zato što nekoliko godina, iako sam bila prvakinja, nije bilo nove uloge za mene. A onda su mi, kakvo licemerje, dodelili nagradu za životno delo. Odbijem da je primim i pošaljem telegram zašto odbijam. Uprava je održala konferenciju za štampu i uopšte nije pomenuto ni da sam dobila nagradu, ni da sam je vratila. Naljutila sam se i otišla. Sa takvim ljudima ne mogu da sarađujem. Vratila sam se kad su oni otišli. Pozvali su me novi ljudi, dali mi divnu ulogu u "Maski" Crnjanskog. To sam odigrala, dobila niz nagrada. Oprostite što pričam o nagradama. Ali, iz meni nepoznatih razloga, predstava je skinuta sa repertoara. Nisam htela da primam platu, da sedim bez uloge i onda sam dala otkaz i otišla iz pozorišta. I četvrti put sam se vratila u pozorište posle nekoliko godina kad se opet sve promenilo i došli novi ljudi. Dobila sam divnu ulogu u "Putujućem pozorištu Šopalović" i igrala dve godine pred prepunom dvoranom. I tu sam dobila nagradu. I ta predstava je iz meni nepoznatih razloga i bez obrazloženja skinuta sa repertoara i onda sam rešila da definitivno odem. Dala sam otkaz.

- Ne treba da se žalim zato što sam dobila ulogu u televizijskoj seriji "Moj rođak sa sela". U međuvremenu sam napisala knjigu "Perle od vode" i bajku "Moj prijatelj ispodkrevetni Mrak", bavila sam se slikarstvom. Snimila sam i neke filmove - "Ranjenu zemlju", "Ona voli Zvezdu"...

Neguje cveće

- Ne družim se mnogo sa glumcima. Branko Pleša i ja smo zajedno igrali u seriji "Gore-dole". Mi smo bili veliki prijatelji kao kolege, ali nismo se privatno puno družili. Uglavnom družim sa svojim starim prijateljima iz škole, sa ljudima koji se ne bave glumom. Moj rođeni brat živi u inostranstvu i uvek sam ga željna i njega i njegove porodice, ali hvala bogu, dolaze kad god mogu, ja odlazim kad god mogu i to je, eto, neka moja sreća. Imam par prijateljica iz pozorišta. Mnogo volim Bobu Stojnić. I Jelica Sretenović i Gorica Popović su mi mnogo drage.

- Bila sam crnka, pa pošto sam počela da sedim i pošto to nije lepo izgledalo, prefarbala sam se u plavo. Sad sam plavuša i ne razmišljam preterano o tome. Imam kovrdžavu kosu. Ne idem često kod frizera. Odem da me ošišaju, to baš ne umem. Ne pijem. Popijem čašu vina, ponekad uzmem na dno čašice neku rakiju kao aperitiv, neki konjak, normalno se tu ponašam, ali to je kada izađem sa društvom u restoran. Ne pušim, ne umem da pušim. Desi se da uzmem cigarice one tanke, ali to je čisto pućkanje. Volim da plivam. Negujem cveće. Bavim se svojim mačkom Hirom, njega mnogo volim. Volim da putujem. Jedva čekam sada da odem na more. Trudim se da budem normalna, da što više stvari pojednostavim, one koje treba da se pojednostave. A one koje treba da budu bogate, neka ostanu bogate. I to je to...