Šerbedžiju tresla struja
Glamur, crveni tepih i popularnost samo su deo glumačkog posla koji nije ni lak ni jednostavan. Snima se po snegu, kiši i suncu, a glumci moraju da savladaju razne veštine kako bi što realnije dočarali uloge. Na setu se često događaju razni pehovi, koji nisu naivni, iako ih oni kasnije prepričavaju kao anegdote. Rade Šerbedžija i danas pamti kako umalo nije poginuo od struje dok se pripremao za ulogu Nikole Tesle.
- Glumački posao nosi izvestan rizik, zato sam naučio i sve postupke i eksperimente. Zvučaće možda banalno, ali umalo da poginem od fena za kosu iako sam na snimanjima igrajući Teslu izlazio na kraj sa džinovskim transformatorima. Kako bi na snimanju sve bilo što verodostojnije, kroz mene je na setu na trenutke prolazila struja napona od 30.000 do 40.000 volti i nije bilo nimalo prijatno - ispričao je jednom prilikom Šerbedžija.
Snimanje filma "Lajanje na zvezde" u režiji Zdravka Šotre pre dve decenije umalo nije bilo kobno za Nikolu Đurička. Igrajući lik boksera Tupe on je trebalo da snimi scenu kako trči ispred voza.
Povrede znak uspeha
Povrede su česte i tokom snimanja holivudskih filmova. Silvester Stalone smatra da su povrede na setu "dobar znak" i da je svaki film u kome se povredio doživeo uspeh.
- U "Rokiju 2" imao sam 60 šavova, u "Rokiju 3" sam zadobio potres mozga, a u poslednjem filmu 'Rambo' nagnječio sam arteriju. Filmovi u kojima sam prošao bez ogrebotine bili su prava propast - objasnio je Stalone.
Da bi odglumio što vernije on je ignorisao znak ekipe filma da se skloni sa šina, već je čekao da se voz približi i potrčao.
- A onda se u trenutku okliznio i pao. Odsekao sam se od straha da će ga voz pregaziti. Bacio sam kameru i krenuo ka njemu, ali srećom neko od ekipe je bio brži i sklonio je Nikolu sa šina. On je od pada zadobio manje povrede, ali je bio je krvav, dok sam se ja tresao od straha - ispričao je direktor fotografije Veselko Krčmar koji je mnoge filmove i serije radio sa Šotrom.
Za potrebe lika Stefana Prvovenčanog u istorijskoj sagi "Nemanjići - rađanje kraljevine" Vojin Ćetković je morao da nauči da jaše konja, da se bori mačem i sve to u teškom oklopu i kostimu koji je nosio po hladnoći, ali i na plus trideset pet stepeni. Pa ipak tvrdi da je ovo uloga koju je čekao ceo život i da je sa velikim zadovoljstvom i odgovornošću dočarao lik čuvenog srpskog srednjovekovnog vladara.
Samo da ne pljujem krv
Bolest, temperatura, pa čak ni prelom ruke nisu mogli da zaustave glumicu Ljiljanu Stjepanović koja se sa gipsom na ruci pojavila na pozorišnoj sceni.
- Ne znam ni sama koliko sam u dosadašnjoj karijeri imala povreda na radu. Rebro sam skrkala pre nekoliko godina na predstavi "Pop Ćira i pop Spira". Nekako sam uspela da završim prvi čin, onda sam u garderobi otkukala turu, pa se vratila pred publiku na drugi čin. Tokom rada na seriji "Selo gori" opet sam polomila rebro, ali sam stisla zube i nastavila, a posle sam otišla u bolnicu da me snime. Lekari su mi rekli da ću biti dobro, osim ako ne počnem da pljujem krv, jer bi to značilo da mi je rebro probilo plućno krilo. Na sreću nisam imala problema, snimala sam dalje seriju, i igrala paralelno predstave u teatru. Bilo, prošlo, izdržala sam sve muke, ne može mi niko ništa - rekla je Ljiljana.
