"Teže je svađati se, nego se skinuti gola"
Ove godine Tamaru Krcunović imaćemo prilike da gledamo u nekoliko serija kao što su „Vojna akademija”, "Senke nad Balkanom”, "Ubice mog oca”... Malo koja glumica može se pohvaliti tolikim brojem projekata, s obzirom na to da je poznato da ima sve manje ženskih uloga. Na pitanje da li joj to laska, Tamara je odlučna.
- Iskreno, ne. Kad mi neko ponudi ulogu, ja uzmem scenario, pročitam, razmislim da li je to za mene ili nije. Nisam tip glumice koja nije dobijala ko zna šta u trenutku. Moja karijera je išla milimetar po milimetar. Nikada nisam, što kažu, dobila preko leba pogače. Posle Akademije sam otišla u Francusku gde sam se dodatno usavršavala na tamošnjoj akademiji, što nije baš uobičajeno. Nikada nisam žurila. Uvek sam govorila da je najbitnije da radim na sebi, da napredujem i sve će da dođe na svoje mesto s vremenom. Ima, naravno, manje ženskih uloga, ali to nije samo kod nas, to je svuda na svetu. S druge strane, mislim da kada mi neko ne bi davao uloge, ja bih sama za sebe njih smislila. Za glumca ima posla ako on želi da radi. Toliko volim ovaj posao, da glumim, da nemam uloge, ja bih igrala na uglu ispred zgrade Šekspirove monologe. Nemam tu poziciju glumca "ti si predmet želje”, pa koliko te neko želi, toliko ćeš raditi.
Serija "Ubice mog oca” donela je novi žanr u domaću produkciju. Čiju biste ulogu voleli da ste vi dobili, a niste?
- Rado bih igrala ulogu Vuka Kostića. Od ženskih, ne bih. Možda je smešno, ali tako je.
Vaša koleginica Jelisaveta Orašanin se u seriji obnažila. Da li biste vi imali taj problem?
- To bi isto bilo kada bi me pitali da li bih imala problem da se posvađam u nekoj sceni. Ne može da vam bude prijatno, ali prosto nije vam prijatno ni da se posvađate. U svađi izlaze neke emocije iz vas koje nisu prijatne. Kada iz sebe izvlačite neke stvari koje nisu lepe, tada je mnogo teže to odigrati. Nešto što vas emotivno jako razara je teže nego obnažiti se.
Sve uloge koje ste dobili su različite po mentalitetu. Verovatno vam je to bio izazov?
- Da, za mene je to veliko bogatstvo. Da sam svaki put neko novo biće, da zanat kojim se ono bavi dodatno izučim. U „Senkama nad Balkanom” igram stariju isfrustriranu ženu sa dosta bračnih problema, u „Ubicama” osobu koja se bavi policijom, to mi je sve predstavljalo izazov. Odete u neki kutak, sredinu koju ne poznajete, pa morete da istražite. Više razumete ljude koliko ih izučite, a samim tim ste bogatiji.
