Suze zbog istine o Srbima
Nakon projekcije filma "Sporazum" u režiji Peđe Radonjića usledio je muk u bioskopskoj dvorani. A onda bi usledile ovacije dok su mnogi u publici brisali suze s lica.
Tako je publika na festivalima u Vrnjačkoj Banji i Nišu, a potom i ona čija je sudbina upravo ispisana na tom filmskom platnu, Srbi u 14 mesta na KiM, reagovala na film "Sporazum". Zato je najveća pohvala za Radonjića, dugogodišnjeg novinara i dokumentaristu, najčešće izgovorena rečenica posle projekcije: "Ovo je istina!"
"Sporazum" se po originalnom scenariju odvaja od malobrojnih igranih filmova s tematikom života Srba na KiM, a specifičan je na više načina. U svakom segmentu donosi istinu i autentičnost. Ovo je jedini srpski igrani film u potpunosti sniman na Kosovu za poslednjih 17. godina.
- Sve je autentično. Scena na porušenom srpskom groblju nije nikakav set pravljen lomljenjem nadgrobnih spomenika i krstača. To je, nažalost, slika iz centra Prištine. Scena sa raseljenim licima u kontejnerskom naselju je zaista snimana u kontejneru u Gračanici u kome žive ljudi. To je ujedno odgovor na pitanje zašto je ovaj film jeftiniji. Podešavanje svih tih setova bilo je skupo - kaže za "Vesti" Peđa Radonjić.
Okolnosti su uticale i da lakše sarađuje sa glumcima Srpske drame prištinskog pozorišta koji su se, ističe reditelj, odrekli honorara.
- Nije bilo potrebno da im govorim kako da glume. Kada uđete u kontejner u kome žive ljudi, emocija se sama po sebi stvori - dodaje reditelj.
Tema filma je život i posleratna sudbina Srba na KiM. I onih koji su ostali i onih koji su raseljeni.
- Nisam želeo da pravim film s porukom, već mi je bitno da pokažem svu problematičnost situacije, dualizam stvari koji se mogu tumačiti na različite načine i koje ne bi trebalo posmatrati stereotipno. Važno mi je bilo da Srbi sa KiM nisu niti jadnici, koji su na kazanu narodne kuhinje, niti kriminalci, da ima i jednih i drugih, da doživljaj Srba u centralnoj Srbiji prema njima nije isključivo negativan, da ima ljudi koji se i tako, nažalost, ponašaju, ali i onih koji imaju razvijenu empatiju. Skloni smo uprošćavanjima i generalizacijama koje nisu dobre. Želeo sam to da otvorim i mislim da svako ko pogleda taj film iz sale izlazi sa brojnim pitanjima - zaključuje Radonjić.
Teška borba
Reditelj Peđa Radonjić ističe da je film u velikoj meri nastao na osnovu istinitog događaja.
- Naravno, taj događaj je iskombinovan sa nekim dograđivanjima u jedan filmski narativ, pre svega, na osnovu mog emotivnog doživljaja i iskustva koje kao novinar stekao tokom ovih nesrećnih 15 godina. Zaista mi je bio imperativ da odgovorim na to šta je istina o jednom prostoru i jednom narodu koje se vrlo banalno predstavljaju u medijima, i o kojima ljudi imaju banalizovane predstave i slike. Prema reakcijama ljudi na KiM, čini mi se da sam uspeo - kaže Radonjić.
Ko će još imati prilike da vidi film je pitanje novca.
- Sve stvari vezane za distribuciju se svode na komercijalnu ravan. I čini mi se da je potrebna pomoć i intervencija države koja bi trebalo da interveniše u stvarima koje nisu komercijalne. Da li će film ući u bioskope, njegovu dalju sudbinu određuje da li je to komedija, koja će imati bolju prođu, da li su u filmu već poznati i izvikani glumici koji će biti nosioci slave, da li je domaća komedija ili blokbaster. U takvoj situaciji teško je naći prostor za autorski film, dramu koja se bavi težim i sumornim temama - zaključuje Radonjić.
Na svojim leđima
Radonjić će se potruditi da film dođe do što većeg broja ljudi.
- Prikazivanja ću koliko mogu izneti na svojim leđima, da se prikaže što više u centralnoj Srbiji, Vojvodini i Republici Srpskoj. Nadm se da će se možda naći rostor da se prikaže i na Javnom servisu, pa da će na taj način biti predstavljen široj javnosti - kaže Radonjić.
