Od prvog poljupca do "Zvocanja"
Boro Stjepanović (70) još pamti svoj prvi filmski poljubac koji je snimio 1975. godine u TV filmu "Andra i Ljubica" u režiji Soje Jovanović. Partnerka mu je bila Seka Sablić, a glumili su zaljubljeni par. Četiri decenije kasnije njih dvoje su ponovo zajedno kao par ispred TV kamera, i to u seriji "Nemoj da zvocaš".
- Tematski ova serija će osvežiti TV program, a tema je ljubav, ljubav, ljubav. Ako se prisetimo, poslednjih godina uglavnom su serije bile pune agresije, mržnje, psovki i vulgarnosti. Niko nikoga ne voli, svi sve znaju, svima je svega preko glave. A, nije tako. Iako ni danas nije sjajno mi ćemo pokazati da bi moglo da bude mnogo bolje. Seka i ja igramo stariji bračni par, u pozadini svega je ljubav, jer iz ljubavi nastaju najveće drame i najsmešnije situacije - kaže Boro Stjepanović.
x Gde živite i šta radite poslednjih godina?
- Već više od 20 godina živim na Cetinju. Tamo sam radio na Fakultetu dramskih umetnosti. Sad sam u penziji, ali neću da kažem da sam penzioner, nego slobodni umetnik. Kad me zovu ja snimam. Ima posla i više nego što bih hteo. Ja sam mislio da kad odem u penziju biće sve četiri uvis, ali zovu me, pa onda i radim. Ne može čovek da odbije, ipak je to moj život.
Duh starih serija
Serija "Nemoj da zvocaš" donosi duh starih porodičnih serija koje smo voleli. Bavi se međuljudskim odnosima, ali kroz humor, pa svaki gledalac može da se prepozna u likovima. Reditelj Igor Stoimenov rekao je da je ova serija neka vrsta postmodernističkog poziva na one najbolje porodične serije koje smo imali od "Pozorišta u kući" 70-ih godina, preko "Boljeg života", pa sve do "Andrije i Anđelke". Priča prati tri bračna para. Najstariji glume Boro Stjepanović i Seka Sablić, sredovečni Milena Vasić i Ljubomir Bandović, a najmlađi Milena Živanović i Uroš Jakovljević. Serija počinje sa emitovanjem od 12. septembra na Prvoj televiziji.
x Kako birate uloge?
- Uglavnom radim TV projekte. Za razliku od onog starog vremena kad sam igrao u pet-šest filmova godišnje, sada nije tako. Doduše, zbog ove serije morao sam da odbijem dva filma. Ima ponuda, ali ja ne vidim sebe ni na filmu, ni u pozorištu, ni na TV. Ja sebe vidim u glumi, pa gde me zovu ja glumim. Na medije ne pomišljam niti sudim o njima, ne idem na festivale, niti se bavim produkcijom. Dovoljna mi je gluma, pa i preko glave.
x Danas ima sve više akademija. Gde će raditi svi ti školovani glumci?
- To je ono - odnos zečeva i lisica. Mora da se nađe neka ravnoteža. Koliko posla ima toliko će biti i glumaca. Ostali mogu samo da pričaju da su glumci, ali nisu. Glumci su oni koji glume, a koliko će ih imati diplomu, to je potpuno nebitno. Neko će za tom diplomom ići zbog samog sebe, da je dobije i urami, a posle se neće baviti ovim poslom. To možda utiče na kvalitet studija, ali biće opet pet njih na kraju.
x Koliko su važne koprodukcije među bivšim republikama?
- Među nama umetnicima nema nesporazuma. A to da li na nekom političkom nivou treba da se mirimo, to nije na nama. Jednom sam se istresao na ambasadora Crne Gore koji nas je zvao u Sarajevo da mirimo narod. Ja kažem, koga ja da mirim kad se ni sa kim nisam svađao. Ja dolazim svojim prijateljima kojima sam i ranije dolazio. Nisam producent i nemam pojma odakle su pare za snimanje, niti me zanima. Mene jedino zanima kada mi producent šapne da će nam, recimo, u petak biti isplaćena druga rata honorara.
