Oskar i dalje samo san
Film "Dnevnik mašinovođe" Miloša Radovića sa Lazarom Ristovskim u glavnoj ulozi sprski je kandidat za Oskara van engleskog govornog područja. I ponovo su se probudile nade da jedan srpski film, možda, može da osvoji Oskara, najželjeniju nagradu u filmskom svetu.
Međutim, kada se pogleda istorija srpskih kandidata šanse za osvajanje ovog priznanja su - minimalne.
- Treba biti realan. Srpski jezik je u filmskoj industriji beznačajan. Mi idemo na američko tlo, idemo u industriju, a ne treba zanemariti ni uticaj politike koji je veliki. Ovo je prilika da budemo realni - rekao je Goran Radovanović reditelj "Enklave", s kojom se Srbija takmičila ove godine, ali film nije ušao ni u uži izbor. Razlog?
- Mi pre svega nemamo sredstava da se predstavimo na pravi način. I ta sredstva koja dobijemo od države nisu dovoljna. Nekako moje iskustvo je vrlo siromašno u kontekstu pomoći - dodaje Radovanović.
Pre tri decenije u dvorani "Doroti Čendler" na Beverli Hilsu, Emir Kusturica je čekao da čuje da li je njegov film "Otac na službenom putu" najbolji. Inače, ovo ostvarenje je trijumfovalo na Kanskom festivalu, ali to nije bila nikakva garancija da će dobiti i Oskara.
Uspeh za "Klopku"
Poslednjih nekoliko godina najviše uspeha imao je Srdan Golubović sa "Klopkom". Bio je to jedini od filmova iz regiona koji je pre osam godina prošao u uži krug za nominaciju, ipak nije uspeo da prođe u finalnu trku za najbolji film na vanengleskom govornom području.
- To je zaista ogroman uspeh za mene, kao i za sve nas koji smo radili na filmu. Ja sam prilično iznenađen, moram priznati nisam očekivao da uđemo u uži krug - rekao je tada Golubović.
Od 1954. godine kada je ustanovljen Oskar za najbolji film van engleskog govornog područja domaća kinematografija šest puta imala je ostvarenje među pet nominovanih. Godine 1959. bio je to film "Cesta duga godinu dana" u režiji Đuzepea de Santisa, na 31. dodeli Oskara.
Ova drama te zime u Holivudu osvojila je nagradu Zlatni globus (jedini osvojen u istoriji naše kinematografije), nije uspela da se okiti mnogo popularnijom statuetom. Godinu dana kasnije bio je "Deveti krug" reditelja Franca Štiglica, dok su 1966. i 1967. kandidovani filmovi "Tri" i "Skupljači perja" reditelja Aleksandra Petrovića. Kultno ostvarenje Veljka Bulajića "Bitka na Neretvi" bilo je u trci za Oskara 1969. godine.
Nepravda za "Lepa sela"
U maju ove godine navršilo se dve decenije kako je prikazan film "Lepa sela, lepo gore" Srđana Dragojevića za koji su mnogi verovali da će osvojiti Oskara.
- To što "Lepa sela" nisu ušla među pet kandidata za Oskara danas mi nije toliko važno, jer tu statuu pameti režiseri i glumci drže u svojim toaletima. Iskreno, u to vreme nije bilo lako doći na svetski poznate festivale. "Lepa sela" su odbijena u Kanu, Veneciji i Berlinu. Bio sam sa filmom "Parada" u Berlinu i selektor mi je rekao da i dalje žali što nije skupio hrabrost da "Lepa sela" stavi u zvaničnu konkurenciju festivala - rekao je Srđan Dragojević.
- Očekivao sam da osvojim Oskara za "Neretvu". Dobro smo stajali u Holivudu. Bio sam spreman da dobijem ovu prestižnu nagradu. Međutim, niko u Jugoslavija filmu nije znao da 80 članova američke akademije živi u Japanu, da ih u Londonu ima oko 60, a u Rimu oko 30. Mi tim ljudima nismo ni poslali "Neretvu" da je pogledaju. Kosta Gavras im je poslao film. U Holivudu i Njujorku, gde smo pravili projekcije, bili su ubeđeni da mi dobijamo Oskara. Kada su određivali gde će ko da sedi, mene su stavili sa strane da mogu lakše da izađem, jer su verovali da pobeđujem - otkrio je pre nekoliko godina Veljko Bulajić. On ističe da mu je "Neretva" toliko toga donela, da posle ovog filma nije trebalo ništa da radi.
