U Srbiji živeti od glume i 10 godina je uspeh
Jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih glumaca Velimir Bata Živojinović, uoči sutrašnje proslave 77. rođendana i 55 godina bogatog umetničkog rada, rekao je da je u Srbiji uspeh preživeti od glume i 10 godina.
"Svečanost počinje u stilu onoga što ja radim. Snima se Holivud. Sećate se brda na kome onim krupnim slovima piše HOLLYWOOD. A onda se začuje pucnjava nekog mitraljeza, šmajsera, i slova na brdu počinju da padaju. Počeo sam znači da rušim Holivud. Završiće se toplim, finim nastupom mojih kolega, a meni će da bude puno srce kada vidim ko je sve u sali", rekao je popularni Bata u intervjuu Tanjugu.
Tremu ne oseća zbog tako važnih godišnjica. Nju je, kaže, imao samo jednom u životu, a kada je to bilo nije želeo da otkrije.
Jedino mu je malo neprijatna tolika pažnja okrenuta prema jednoj ličnosti, a u šali dodaje da im "zamera što mu još nisu organizovali štafetu".
Osvrćući se na pet ipo decenija trajanja u glumi Živojinović je ocenio da smo mi mala kinematografija i da je teško živeti i 10 godina od filma, a kamoli 55.
"Znači, prinuđen si da radiš i ono što mislis da nije baš korektno. To sam uglavnom radio na početku karijere. Morao sam da igram mnogo likova, da me jednostavno ljudi vide u raznim varijantama", rekao je on, "priznajući" da polovinu svojih filmova nije gledao zbog "budalaština koje je radio".
Ne kaje se ni zbog jedne. Nikad sebi nije dopustio privilegiju da bira filmove i odbija uloge, smatrajući između ostalog i da nema pravo da odbija nešto što je neko pripremio - okupio ekipu i našao sredstva i što stotinu porodica čeka da počne.
"Nikad nisam tražio film u kome želim da igram, oni su mene tražili. Ovde na Balkanu nikad nije bilo i ne može da bude da glumac traži ulogu", kaže Bata.
Za svoj poziv kaže da je "lak i zabavan" i da mu je čudno kada neko kaže da "radi na ulozi".
"Šta tu ima da se radi? Tu ima da se misli. Mi radimo sa literalnim delima, ne vidim šta je tu teško. To je vrlo interesantno, jer nikad nisam radio jedan isti posao, istu temu, uvek su to nove priče i novi događaji", objasnio je Živojinović.
Nije imao uzora u stranoj kinematografiji
Živojinović kaže da nije imao veliki izbor glumaca u stranoj kinematografiji koji bi mogli da mu budu uzor, osim jednog, koji mu je postao idol kada ga je upoznao i kada je odgledao njegove filmove koji su ga oduševili. |
"Kad bi meni bilo teško da radim film, onda bi bilo teško i onome koji gleda", primetio je on dok sedi u restoranu "Bevanda", na "njegovom" Vračaru, a predstavnici medija se smenjuju u želji da zabeleže Batina uvek duhovita, gotovo anegdotska, sećanja, ocene, komentare.
Iako kaže da nema neostvarenih želja i da bi bilo prepotentno i neskromno da ih ima posle 55 godina rada i oko 300 snimljenih filmova, popularni glumac je dodao da bi bilo lepo da je radio sa Emirom Kusturicom, koga zna dok je još bio mali.
"On tačno zna šta mu treba. Ja mu nisam trebao i nije mi žao, ali bolje bi bilo da smo sarađivali", kazao je Živojinović i dodao da nema reditelja koji može da uradi i deseti deo onoga što on može da odglumi.
Sobom je zadovoljan što se nikad nije poistovetio ni sa jednim likom koji je tumačio, smatrajući da je pogrešno kada to glumci urade, naročito ako taj lik postane popularan. Tada, dodao je, gube sebe.
"Ne mogu ja da igram ovde u Srbiji stalno jedan isti lik. U svetu to može. Recimo u Americi može jedan Džon Vejn da igra celog života kauboja. Kad bi ja ovde igrao celog života kauboja, ja bi odigrao samo jednu-dve uloge i gotovo", istakao je on.
Na pitanje da li je bilo nekih filmskih priča koje su ga posebno dirnule, Živojinović je rekao da su naša istorija i naš život uopšte puni drame, ali da to nikad nije poistovećivao sa svojim životom.
Domaći filmovi su loši
A u bioskop ne ide, jer "nema gde da se ide". Naročito je, kaže, zapostavljen narod van Beograda. Ne želeći da izdvaja ni filmove ni autore, ističe da ima mnogo loših filmova u današnjoj domaćoj produkciji, ali i onih koji su veoma dobri, kao i da svaka generacija "donosi" ponekog izuzetnog filmskog stvaraoca.
|
"Sa godinama moje emocije su postale vidljivije pa mi je lakše i da prenesem to publici, ali ne možete nešto posebno da uradite da dođete do tog emotivnog stanja, osim da o tome razmišljate", istikao je Živojinović.
"Smeš da plačeš, ali ne smeš da pustiš suzu. To retko koji glumac u svetu ume", primetio je on i još jednom dodao da je njegov pokretač uvek bila porodica, pa iako kaže da nema za čim da plače, u očima mu se primećuje tuga kada govori o unucima koji žive daleko od njega - u Francuskoj i na Kubi.
Dok razgovor često preseca zvonjava mobilnog telefona koji se oglašavama muzikom iz filma "Valter brani Sarajevo" koji mu je doneo neslućenu popularnost u Kini, Živojinović se priseća da je snimio više filmova u nemačkoj produkciji, ali da nisu vredni spomena.
Iako je u nekima glumio glavne uloge kao što je "Lažna mera" (Das falsche Gewicht) Bernharda Vickija, koji je čak nagrađen u Njujorku, i igrao uz najveća imena evropskog filma, nije sebe video u tome.
"Najteže mi je bilo što ne radim na svom jeziku, to je sasvim drugačije tumačenje likova, ipak je naš srpski mentalitet karakterističan", objasnio je on.
Za današnje reditelje kaže da drugačije razmišljaju, njegova generacija je pravila filmove koji su trajali satima, a danas su filmovi "dinamičniji, sa savremenim izrazom i modernom tehnologijom". Priznaje, međutim, da slabo gleda filmove i pozorišne predstave, jer je sklon da traži nedostatke i u najboljim ostvarenjima.
Na pitanje da li smatra da savremena kompjuterska tehnologija, koja se sve više koristi u filmovima, može da ugrozi glumačku profesiju, on je kazao da "ne postoji ta tehnika koja može da zameni glumca, jer tu nema emocija, duše, pogleda".
Svoju veliku popularnost u Kini objašnjava sličnošću između Kineza i Srba, kao i sličnih istorija, zbog čega oni već 40 godina gledaju filmove Hajrudina Krvavca, koji su u Jugoslaviji proglašeni "strip filmovima", a tamo su izuzetno popularni.
Sa pođednakim žarom i mlade generacije gledaju ostvarenja "Valter brani Sarajevo", "Most", "Diverzanti" i "Partizanska eskadrila", a pri tome Živojinović te svoje uloge ne smatra "nekim značajnim ostvarenjima".
Na pitanje da li uskoro planira neki novi projekat, Bata odgovara da je sada na "nekim funkcijama u ovoj našoj zemljici", gde "zna sve šta će da se snima", jer je član komisije pri gradskom Sekretarijatu za kulturu i Upravnog odbora Filmskog centra Srbije -gde se "dele pare i odlučuje". To znači da ga, dok je tu, neće biti u domaćem filmu jer tako nalažu pravilnici tih tela.
On je ocenio da ima mnogo dobrih scenarija, zbog čega mu je teško kada treba da odluči kome "idu pare". O aktuelnoj temi o predlogu novog Zakonu o kinematografiji Živojinović kaže da je i dosadašnji bio dosta dobar, ali da nije sprovođen.