Iranski režiser pušten iz zatvora
Iranske vlasti pustile su na slobodu čuvenog filmskog režisera Džafara Panahija, koji je bio u pritvoru više od dva meseca, a nedavno je započeo i štrajk glađu. Panahi je pušten na slobodu na osnovu kaucije od oko 200.000 dolara, preneli su svetski mediji navode iranske državne televizije.
Nagrađivan u Kanu, Berlinu i Čikagu, Panahi je nedavno počeo štrajk glađu, zahtevajući da vidi članove porodice, da mu se obezbedi susret sa advokatom i omogući fer suđenje.
Prema izveštajima iz Irana, optužnica protiv njega prebačena je sada u nadležnost revolucionarnog suda, koji se obično bavi bezbednosnim pitanjima. Još nije jasno, međutim, sa kojim je optužbama Panahi uopšte suočen.
Panahi je pritvoren početkom marta, nakon što je pretresena njegova kuća.
Državni tužilac tvrdio je da proces protiv Panahija nije politički motivisan, te da je osumnjičen za određene “radnje”.
Panahi je pružio podršku opoziciji u Iranu nakon predsedničkih izbora u junu prošle godine, na kojima je zvanično pobedio dotadašnji predsednik Mahmud Ahmadinedžad.
Proslavljeni reditelj kratko je bio pritvoren i prošlog leta, kada je prisustvovao sahrani žrtava demonstracija u Teheranu.
Potom mu je zabranjeno da napušta zemlju, nakon što se na 33. Filmskom festivalu u Montrealu pojavio obučen u zeleno, u znak podrške opozicionom pokretu zelenih u Iranu.
Panahijevo pritvaranje izazvalo je i burne reakcije među njegovim kolegama u Holivudu i širom sveta, a pokrenuto je i nekoliko onlajn peticija.
Njegovo oslobađanje zatražio je i iranski reditelj Abas Kiarostami na proteklom 63. Filmskom festivalu u Kanu, kao i oskarovka Žilijet Binoš, koja je zahtev za slobodu Panahija istakla dok je primal nagradu za najbolju glumicu.
Panahi je, inače, trebalo da bude član žirija 63. Kana.
Autor je nekoliko kritičkih filmova o iranskom režimu, a dobitnik je Zlatnog lava u Veneciji i, između ostalog, Srebrnog medveda u Berlinu 2008. godine za film “Ofsajd”.
Nakon prošlogodišnjih predsedničkih izbora u Iranu, čije je rezultate opozicija osporavala, stradalo je najmanje 30 demonstranata. Prema navodima opozicije, taj broj je veći od 70. Na hiljade pristalica opozicije je pritvoreno, a oko 200 ih je ostalo iza rešetaka.
Najmanje devet demonstranata je osuđeno na smrt, a nekoliko ih je već likvidirano.
Među uhapšenima su i neki bivši ministri, kao i sestra nobelovke Širin Ebadi.
