O Beogradu bez peglanja
Mladi srpski reditelj Nikola Ljuca takmičarski deo filmskog festivala u Berlinu ocenjuje kao provokativan i zanimljiv. Zadovoljan je svojim prvim dugometražnim filmom "Vlažnost" koji prikazuje, kako kaže, sasvim novu sliku Beograda, grada najsličnijeg Berlinu, gde nema uniformnosti a ima od svega po malo.
- Ništa nismo dopeglavali, menjali, nego potpuno realistično pristupali - kaže Ljuca i dodaje da u njegovom filmu ima politike, ali ne dnevne "jer toga mu je dosta", već one u širem smislu odnosa među ljudima, klasama, Srbije prema svetu, Srbije same sa sobom "ali samo preko likova".
Nikola poštuje balkansku filmsku tradiciju "ali to nije ono sa čim želi da živi".
Na pitanje da li su novi srpski elitisti slični jugoslovenskim koje su simbolizovali Idoli, Ljuca odgovara da su upravo oni bili "nagoveštaj raspada jedne ideje, jedne zemlje, jednog ozbiljnog koncepta".
- To su sve deca iz bogatih generalskih porodica koja su uživala u nekom kvazi-buntu. Tu nije bilo nikakvog bunta, to je sve bila poza. Vrlo sam negativan prema svemu tome. Koliko god Idoli muzički bili nešto najbolje što se desilo, ko su oni danas? Gde su Šaper i ostali? Postali su najstrašniji manipulatori našeg života, to je taj jedan posto koji vlada. Oni su ti koji prodaju fabrike za pet dinara - naglašava Ljuca.
Uticaj Šijana i Fon Trira
Nikola kaže da je imao sreću da bude u klasi profesora Šijana "koji utiče na studente da budu iskreni prema sebi".
Dodaje da su filmovi "Magnolija" i "Ples u tami" Larsa fon Trira sudbinski uticali na njega.
- To je bio trenutak kad sam znao da ću izabrati režiju iako sam se kao mlad bavio glumom - otkriva Nikola.
Za njega je najgora stvar u Srbiji "fascinacija Emiratima koji su najstrašnije robovlasničko društvo koje postoji".
- To je svet tržnih centara i auto- puteva, tu nema kulture, a mi treba da težimo ka tome - čudi se reditelj čiji je film kritika svega toga. - OK, kaže, imamo novi most u Beogradu, ali on je koštao mnogo kulturnu scenu. Đilas je uništio kompletno kulturu da bi napravio most, to je bila njegova trka sa Vučićem. Ili priča o Beogradu na vodi. To zvuči kao prodaja placeva na Mesecu! Voleo bih da se to desi, ali način na koji se radi je siledžijski.
Petooktobarska generacija, koja čini okosnicu njegovih junaka, u međuvremenu je mutirala u uspešne menadžere.
- Oni su uništili institucije protiv kojih su se borili umesto da ih renoviraju, i dograbili pozicije, sve je ispala prevara i laž. Nisu se borili za slobodu, nego za najodvratniji kapitalizam - ocenjuje sagovornik "Vesti".
Za činjenicu što je u Berlin stigla mnogoljudna ekipa njegovog filma zahvalan je novom direktoru Filmskog centra Bobanu Jeftiću.
- Ministarstvo kulture je povećalo budžet za film, dva puta godišnje je konkurs, tako da može da se planira koprodukcija i ovo je trenutak kad stvari počinju da funkcionišu i to motiviše, ne samo nas, nego i druge - kaže Nikola.
Film "Vlažnost" će otvoriti predstojeći Fest u Beogradu, što je za Ljucu "čast van pameti". Kaže da je Jugoslava Pantelića pozvao na zatvorenu projekciju, jer je želeo da čuje njegovo mišljenje.
- Njegova reakcija na film je bila toliko jaka da je odmah rekao da "Vlažnost" treba da otvori ovogodišnji Fest, jer pokazuje šta se sve menja u Srbiji i na samom festivalu.
Ništa bez države
Nikola zagovara jak uticaj države u svemu, pa i u kulturi. Ne veruje u slobodno tržište i misli da je to jedna velika prevara. Kulturne institucije moraju da se čuvaju i održavaju, kaže, a ne da se degradiraju i degenerišu u 100.000 sitnih organizacija koje se njima bave.
