Pišonja i Žuga protiv podela
Ove nedelje u Sarajevu snimaju se prvi kadrovi filma "Balada o Pišonji i Žugi" rađenog po istoimenoj pesmi grupe Zabranjeno pušenje. Film režira Jasmin Duraković, a glavne uloge u filmu pripale su Ivanu Đorđeviću (Pišonja), Dinu Sariji (Žuga), Jeleni Gavrilović (Amila), Emiru Hadžihafizbegoviću (Murga Drot), Harisu Burini (Lepi) i drugim poznatim glumcima iz regiona. Premijera se očekuje na proleće 2016. godine.
U saradnji sa frontmenom Zabranjenog pušenja Davorom Sučićem, scenario potpisuje beogradski dramaturg Vladimir Đurđević.
Kako je došlo do ideje da se likovi iz pesme ožive na filmskom platnu?
- Ja sam privatno fan Zabranjenog pušenja. Kao klinac sam ih slušao dok se traka ne izliže. Kao student sam shvatio da su likovi iz pesama nepogrešivo opisani, morate ih zamišljati dok slušate pesme. "Murga Drot te samo ponudi cigarom pa te posle razbije..." i vi vidite tog lika iz samo jednog stiha. Ja sam spojio nekoliko pesama Zabranjenog pušenja, napravio jednu vežbu za kolokvijum, a kasnije taj tekst raspisao u celovečernju dramu. Davora sam upoznao na premijeri predstave u Zrenjaninu, a nešto kasnije se rodila ideja da bi od toga mogao biti film. Ti njegovi junaci više pripadaju filmu, samim tim što se film i rokenrol se više vole nego pozorište i rokenrol. Scenario smo pisali zajedno. Davor je bio zadužen za sarajevski duh, a ja za dramaturgiju. Ideja je da se snimi film i serija od četiri epizode - kaže Đurđević.
Koliko će se film razlikovati od predstave?
- U osnovi to je ta priča. Scenario je složeniji, veći i na momente duhovitiji. Film će biti laganijeg ritma, ali ništa manje uzbudljiv.
Pesma je nastala 1987. godine, a radnja filma je izmeštena u 1990. godinu. Zašto?
- Mi smo tekst smestili u predvečerje fijaska naše reprezentacije protiv Nemačke, kada smo u Milanu izgubili 4:1. Ta 1990. godina je prelomna godina u životima naših junaka i oni shvataju da ako ne odu na more ove godine, neće otići nikada. Fitilj balkanskog bureta baruta je već neko upalio. Osećalo se u vazduhu šta se sprema. Zato je pitanje mora za Pišonju i Žugu hamletovsko, biti ili ne biti. Kada junacima zadate takvu okolnost, onda je njihova motivacija mnogo snažnija.
U čemu se razlikuju Pišonja i Žuga od današnjih klinaca?
- Samo u tome što se današnji klinci više druže sa svojim ekrančićima, a manje međusobno, ali suština je ista: Kada imate 17 godina vas zanimaju samo provod i "koke". Manje je važno da li su u pitanju Čehinje, Nemice ili Šveđanke. Njima je to svejedno, a jedina podela na koju oni pristaju je Željo/Sarajevo. Sve ostale, verske, nacionalne i druge besmislene podele, oni ne prepoznaju, ma koliko drugi pokušavali da im ih nametnu. Pišonja i Žuga do kraja ostaju čisti.
Inženjersko razmišljanje
Dramaturgiju ste upisali u 28. godini, a pre toga ste studirali mašinstvo. Odakle veza između mašinstva i umetnosti?
- Nisam bio uspešan student na Mašincu, a mislim da je studiranje na tom fakultetu privilegija. Gajim duboko poštovanje prema svakom mašinskom inženjeru i pomogli su mi da izgradim inženjersko razmišljanje. Dramaturg u doslovnom prevodu sa nemačkog znači graditelj drame. Ja gradim nešto od reči i rečenica, što se otelotvori na sceni. Opet inženjeri od proračuna i nacrta grade brodove, avione, kranove... I za jedan i za drugi posao je neophodna kreativnost. Tu je valjda neka veza.
Ne igraj na Engleze
Za predstavu "Ne igraj na Engleze" se još uvek traži karta više. Jeste li očekivali takav uspeh?
- Taj tekst je bio moj ispitni rad na prvoj godini studija i iskreno, nisam očekivao ovoliki uspeh. Ja sam nakon premijere znao da će predstava biti gledana, jer ju je publika toplo prihvatila, ali nisam se nadao da ćemo dogurati do 200. izvođenja, sa preko 100.000 gledalaca u regionu. Igra se od Vardara pa do Triglava, u pozorištima u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, BiH, Crnoj Gori... To je fenomen. Tu je dragoceno nešto što korespondira sa današnjim vremenom. Ti likovi su neki likovi iz našeg okruženja - kaže Đurđević.
