"Ruski oskar" filmu o Nobelovcu disidentu
Film “Soba i po ili Sentimentalno putovanje u otadžbinu” reditelja Andreja Hržanovskog, snimljen prema delima i biografiji nobelovca Josifa Brodskog, dobio je nagradu “Nika” Ruske filmske akademije kao najbolji ruski film 2009. godine. To je fantazija o povratku Brodskog, već ovenčanog slavom Nobelove nagrade za književnost, u rodni grad Sankt Peterburg. Povratak pisca, koga su sovjetske vlasti bile proterale iz zemlje, nikada se nije ostvario zbog njegove prerane smrti.
Brodski, koga mnogi smatraju najvećim ruskim pesnikom XX veka, a tumači ga Grigorij Ditjakovski, seća u filmu detinjstva i mladosti.
Hržanovski je dobio i nagradu za režiju tog filma na 23. ceremoniji Ruske akademije za film, održane 31. marta u Moskvi.
Za najupečatljivije ostvarenu mušku ulogu nagrađena su dva glumca - Vladimi Iljin za “Paviljon br. 6” i posmrtno Oleg Jankovski, za uloge u filmovima “Car” i “Ana Karenjina”.
Kako je objasnio umetnički direktor nagrade Julij Gusman, Iljin i Jankovski su nakon prvog kruga glasanja vodili velikom razlikom u odnosu na ostale, pa je Savet Akademije za film odlučio da ne treba više ni glasati i dodelio dve ravnopravne nagrade.
Nagradu za najbolju žensku ulogu dobila je Svetlana Krjučkova, za film “Sahranite me iza stubišta”, ali nije došla na uručenje zbog bolesti.
Nagradu je primila glumica Marija Šukšina, koja je u tom filmu igrala ulogu njene kćerke, a podsetila je prisutne da je Svetlana Krjučkova tokom snimanja filma dva puta padala u nesvest.
Već na samom početku ceremonije, u kategoriji “Čast i dostojanstvo”, nagradu je osvojila Ljudmila Gurčenko. Kada se pojavila na sceni da primi odličje, nagrađena je i dugotrajnim skandiranjem.
Ruska profesionalna filmska nagrada “Nika”, nazvana tako u čast boginje pobede, uručena je u Moskovskom pozorištu operete, a dodejuje se svake godine od kada ju je 1987. ustanovio Sekretarijat filmskih radnika Sovjetskog Saveza sa namerom da bude pandan američkom Oskaru, a na inicijativu Julija Gusmana i Viktora Morežka.
Prvobitno je dodeljivana na osnovu demokratskog glasanja u kojem su imali pravo da učestvuju svi članovi Saveza konfederacije filmskih radnika, ali od 1990. pravila su promenjena, pa o pobednicima odlučuju tajnim glasanjem članovi Akademije filmske umetnosti, u koju ulazi više od 600 ljudi, predstavnika svih specijalnosti, delegiranih od regionalnih odeljenja i udruženja sineasta.
Pobednik dobija krilatu pozlaćenu bronzanu stautetu Boginje pobede, čiji je autor skulptor Sergej Mikuljski.
Od 2003. proširena je teritorija učešća obuhvatom članica Saveza nezavisnih država i Baltičkog regiona, pa je nagrada postala internacionalna. Osim toga, u kategoriji najboljeg igranog filma nisu više samo tri, nego pet kandidata.
Ukupno se sada dodeljuju nagrade u 20 kategorija. Dvadeseta, za “vidni doprinos ruskom filmu”, uvedena je 2007.
