Princeza Olivera žena heroj
Vesna Stanojević (50) ostala je upamćena po ulozi Silije u filmu "Poslednji krug u Monci" ili kao Ruža u "Tri karte za Holivud", a onda se godinama o njoj ništa nije znalo. Odselila se u London gde je živela neki drugi život, da bi se posle 15 godina ponovo pojavila na srpskim TV ekranima u ulozi Blanki u seriji "Cvat lipe na Balkanu" u režiji Ljubiše Samardžića.
Od tog trenutka kao da je počela da preživljava drugu glumačku mladost. Ponude joj stižu sa svih strana, pa je sve češće u Srbiji, iako već dve decenije živi i radi u Londonu. Ovih dana, kao nekad, poklonila se publici u Centru Sava nakon premijere igrano-dokumentarnog filma "Put ružama posut", u kome je dočarala princezu Oliveru, ćerku kneza Lazara i kneginje Milice, nakon što se posle 14 godina provedenih u haremu sultana Bajazita Prvog vratila u Srbiju.
- Veoma sam srećna što ponovo imam priliku da igram u Srbiji. Utisci su mi pomalo konfuzni i svaki put kad dođem u domovinu pokušavam da se snađem. Nisam dugo glumila u Srbiji, a sada imam privilegiju da prihvatam samo uloge koje mi se dopadaju. Film "Put ružama posut" je priča o jednoj ženi i poklon svim ženama. Nisam mnogo znala o Oliveri Lazarević, pogotovo ne o njenom diplomatskom talentu i uticaju koji je imala u odnosima između Srbije i Turske u to vreme. Osim fizičke lepote, ona je imala neverovatnu duhovnu snagu. Ona je bila hrabra žena koja se žrtvovala za svoju porodicu i svoj narod - kaže Vesna Stanojević.
Tetka StanaVesna Stanojević okupirana je ulogom u seriji "Samac u braku" koja se ovih dana snima po istoimenom romanu Mir-Jam. |
S obzirom na to da već dve decenije živite i radite u Londonu, da li ste upoznati sa stanjem u srpskoj kinematografiji poslednjih godina?
- Mislim da ima pomaka. Znam da novca nema, ali mislim da su stvari počele da se menjaju, jer se u poslednje vreme snimaju filmovi sa univerzalnijim temama. Nismo opsednuti nekim samo našim problemima i u tom smislu je mnogo zahvalnije uraditi nešto što u istom trenutku može da prija društvu, ali i da podigne kulturu na jedan drugi nivo.
Šta radite u Londonu?
- Povremeno radim kao glumica, ali igram isključivo strance. Englesko tržište je konzervativno i koliko god da u Londonu ima stranaca, kada pogledate serije i filmove glumci su uglavnom Britanci. Osim toga, kao glumac najprirodnije radite na svom jeziku. Nema puno razmišljanja, reagujete spontano, dok je sve drugačije kada glumite na drugom jeziku. Ali, meni je drago što mogu da radim na dva različita podneblja, u dve vrlo različite glumačke tradicije. U Engleskoj se mnogo radi, konkurencija je velika i nema garancija, već glumac mora stalno da se dokazuje.
A fakultet?
- Redovni sam profesor na Fakultetu dramskih umetnosti Central School of Speech and Drama
gde predajem glumu na katedri na kojoj sledimo izuzetno originalan koncept englesko-američke pozorišne tradicije. Ove godine ću primiti osmu generaciju studenata.
