Holanđanin počeo snimanje filma o bombardovanju SRJ
Snimanje debitanskog filma holandskog reditelja Marinusa Grothofa "Nebo iznad nas", koji prati živote troje ljudi različitih generacija tokom NATO bombardovanja 1999. godine, ovih dana odvija se u Beogradu.
Film "Nebo iznad nas" govori o tome kako se obični ljudi, u ovom slučaju troje Beograđana čije se sudbine prepliću, snalaze kada su uhvaćeni u zamku nasilne i apsurdne situacije kakva je rat, odnosno bombardovanje Beograda i SRJ. Ovo ostvarenje se, navode producenti, ne bavi političkim kontekstom bombardovanja, već je u prvom planu život glavnih junaka i njihovi međuljudski odnosi u toj specifičnoj situaciji, a centralno mesto u ostvarenju zauzima bombardovanje zgrade Radio-televizije Srbije.
Snimanje je počelo 20. avgusta, a u prvoj nedelji film se snimao na nekoliko beogradskih lokacija, uključujući Tehnološko-Metalurški fakultet. Sledi snimanje u Domu kulture Studenski grad, Radio-televiziji Srbije na Košutnjaku, ulici Tadeuša Košćuškog, parku u Zemunu, kao i na više lokacija u samom centru Beograda...
"Dva dana pre snimanja išao sam kroz set u foajeima naših lokacija - Pozorišta 'Duško Radović' i RTS-a. Iako je lokacija zapravo fakultet, scenografija je uspela da ga tranformiše u pozorište i TV stanicu. Konačno posle svih ovih priprema počeli smo sa snimanjem. Produkcioni tim je uspeo da obezedi lokacije koje je bilo gotovo nemoguće dobiti. Sada je snimanje krenulo, scenario i likovi počinju da oživljavaju i to je veoma uzbudljiv proces", izjavio je reditelj i scenarista filma Marinus Grothof.
Ana (35) je energična glumica Pozorišta "Duško Radović" koja je fokusirana na održavanje status quo situacije u svom životu. Verna je svom dečku, svojoj dugogodišnjoj prijateljici i pozorištu koje voli. To je čvrsto sazidana stvarnost koja joj omogućava da se izbori sa onim što dolazi sa neba. Međutim, kada njen dečko Marko ode iz Beograda, a prijateljica izda principe po kojima su obe živele, na njenom oklopu se pojavljuju prve pukotine...
Nada Šargin, koja igra Anu, o filmu kaže: "Za mene tema moje priče u filmu je tema straha... I borbe sa istim... I šta sve ljudi rade jer su uplašeni od nečega ili nekoga bilo to opravdano ili ne... Ana se na svoj način bori sa svojim strahom od smrti, vezivanja... mislim da se boji da ne izgubi sebe, a kroz film će ustvari sazresti i shvatiti da ne može da bude sama u nošenju sa sobom, svojim problemima i uopšte svetom. Mila se boji da ne izgubi posao, Zoran poziciju, Violeta i ostali život. Ignorišući suštinu i popuštajući gluposti, a sve zbog straha od nečega i nekoga na kraju neki likovi ipak shvataju da imaju u suštini samo jedni druge i da je to ono čega se čvrsto treba držati. Bliskog čoveka."
Sloba (46), tehničar u RTS-u, izgradio je svoj život od pažljivo postavljenih planova, obaveza i strategija. Cene ga i poštuju zbog sposobnosti da životu gleda pravo u oči i da nastavi dalje. To je atraktivna sposobnost koja je ujedno i njegov oslonac. Ništa Slobu ne može izbaciti iz koloseka, čak ni vesti da će zgradu RTS-a u kojoj radi možda bombardovati. Pošto je poslao ženu i sina u Crnu Goru, posao tehničara u RTS-u je od vitalnog značaja da bi ih izdžavao...
"Još jedna tema iz naše ne tako davne prošlosti koja govori o ludilu u kome smo bili sve vreme tokom te ne tako davne prošlosti i o apsurdu i jednom zločinu, to jest bombardovanju naše zemlje, a posebno u ovom filmu o bombardovanju televizijske stanice u kojoj su ljudi koji su u njoj radili žrtvovani iz nekog potpuno nepoznatog razloga. Ja igram Slobu, čoveka koji je realizator programa u televiziji, koji ima tu dilemu zapravo da li da ostaje na svom radnom mestu i da se ponaša kao da se ništa ne dešava ili da pobegne odatle", izjavio je Boris Isaković.
Što se Bojana (18) tiče, takođe zaposlenog u RTS-u, on je našao utočište u noćnom životu Beograda sa svojim pilulama, svojom muzikom i odanošću hedonističkoj slobodi. On živi divlje, anarhistički i neodgovorno. I upravo to kakav je zaista spasiće njegov život...
