"Mafija je gospodar Evrope"
Trgovina organima i trgovina siročadima su balkanska stvarnost još od devedesetih godina. Čitajući stupce crnih hronika u grčkoj štampi i pomažući jednom albanskom dečaku da se izbavi iz kandži mafije, grčki režiser Menelaos Karamagiolis počeo je pre više od 10 godina pisanje scenarija za igrani film "Džejs".
Džejs je grčki dečak rođen u Albaniji, čiju majku ubija sopstvena porodica jer odbija da im otkrije ko je otac deteta. Kao beba Džejs dospeva u usvojeničku porodicu čije će sve članove pobiti albanski kriminalni klan u vreme kada on ima otprilike sedam godina. Dečaka primoravaju da puca u svog poočima da bi preživeo. Pada u ruke trgovaca siročadima u Albaniji koji ga sa drugom decom prebacuju na " tržište" u Grčku.
Zakon džungle- Džejs je engleska skraćenica dužeg naziva "Samo još jedan zbunjeni slončić" (Just Another Confused Elephant). Slončići koji su siročad i dečaci koji su siročad imaju možda više zajedničkog nego što se to inače misli. Kada odjednom ostanu sami, njima ovlada strah i zbunjenost. U svetu kojim vlada zakon džungle, oni brzo mogu da postanu ili žrtva ili dželat. |
Nakratko će u Atini naći mir uz poočima koji ga školuje i brine o njemu, ali mafija i njega ubija. Džejsova užasna odiseja se nastavlja. Kao mladić postaje žrtva trgovine ljudima, prostitucije i trgovine organima. Uzimaju mu bubreg u bolnici iz koje beži i sticajem okolnosti nalazi utočište u cirkusu gde se vezuje za malog slona, koji je siroče kao i dečak. Džejs ubrzo ponovo dospeva u ruke mafije da bi se na kraju posle svog užasa kroz koji je prošao izbavio iz pakla nasilja. Sa Menelaosom Karamagiolisom razgovarali smo u Parizu gde je nedavno bio gost filmskog festivala Evropa oko Evrope, čiji je direktor i osnivač Irena Bilić.
Zašto ste se odlučili za igrani film, a ne dokumentarac ako ste već poznavali stvarnog Džejsa i ispričali istinitu priču?
- Mogao sam da napravim dokumentarni film, ali nisam to učinio jer bih onda otkrio ko je Džejs, a to bi bilo opasno po život. Ovako oni koji su zainteresovani ne mogu da otkriju ko je pravi Džejs jer ih ima više. Počeo sam rad na scenariju pre 10 godina. Ideju za film pronašao sam čitajući novine, razgovarajući sa ljudima na ulici, kroz društvene aktivnosti grupa građana koji pomažu imigrantima. Ima mnogo sličnih slučajeva u Grčkoj jer je to zemlja na međi Azije i Evrope. Svaki dan možete pročitati u novinama o sličnim slučajevima. Nisu to vesti na prvim stranama, to su one kratke vesti na sporednim stranama.
Mislite da u doba krize ljudi više vole fikciju nego stvarnost?
- Narod je u Grčkoj umoran od teških i tragičnih priča. Važnije je pitanje kolike su im plate. Ljudi izbegavaju prave političke sadržaje. Ono što je u pozadini to je činjenica da je mafija prikriveno počela da rukovodi Evropom. Međutim ukoliko napravite film sa zapletom i napetošću, vi gledaoce dovedete do toga da vide ono od čega okreću glavu, ono što uglavnom izbegavaju da vide. Ako na istu temu napravite dokumentarni film, to je dosadno. Drago mi je zbog dobrih reakcija na koje je film naišao.
Mitovi iz dvorišta* Menelaos Karamagiolis je rođen 10. jula 1962. godine u Tebi (80 km od Atine). On kaže da je rođen u čudnom gradu, čije su se mitološke priče u drevno doba dešavale bukvalno pored njegove kuće. |
Kako da čovek ostane optimista kada vidi da u modernom svetu mafija trguje i decom iz sirotišta?
- Džejs je surova priča i u stvarnosti, i u mom filmu, ali u oba slučaja ima optimističan kraj. Džejs je neko ko rođenjem nije imao nikakve šanse. To je neko ko je čim je došao na svet ostao bez ičega i potpuno sam je izgradio svoj život u kome je od prvog dana bio okružen smrću i nasiljem. Stvarni Džejs, kojeg poznajem, uspeo je da sve to pobedi i čak da osnuje porodicu i dobije decu. Ovaj film ima i jednu drugu simboličku vrednost. Finansirali su ga Grčka, Turska, Bivša jugoslovenska republika Makedonija. Dakle reč je o tri zemlje koje imaju veoma komplikovane odnose. Glumci su iz Portugala, Italije, Holandije, a glavnu ulogu igra Alban Kukaj, Albanac iz Sarajeva.
Grčka prolazi kroz tešku krizu i izložena je talasima imigranta iz Afrike i Azije. Kakva je situacija u Atini?
- Istorijski centar Atine je mrtav, deluje uništeno i stanovništvo ga napušta. Prepun je emigranata iz Afrike i prostituki. Policija ga obilazi, ali u suštini ništa ne čini. Verujem više u nevladine organizacije nego u vladu i u one koji su na vlasti. Ljudi iz kvartova se organizuju spontano kako bi pomogli tim izbeglicama. I naravno tu je reakcija krajnje desnice.
Zlatna zora, koja zagovara priču o "čistim" Grcima ušla je i u Parlament. Da li vas to plaši?
- Stara Grčka, to jeste lepo, ali je i teško kao nasleđe. Neke budale dolaze sa nacističkom idejom da treba da se zaštiti ono što je "čisto grčko". Neki ljudi glasaju za njih ali oni ne mogu da pobede jer idioti nemaju budućnost. Ti fašisti su dobili 10 odsto glasova, ali to je privremeno. Kada bi to bilo nešto trajno, to bi značilo da smo uništeni, da nam je došao kraj. Grčka je zanimljiva kombinacija civilizacija. U Grčku dolaze emigranti iz celog sveta. Iako je kriza, mislim i nadam se da je ovo zapravo jedan veoma plodan period za Grčku.
