Kusturica: Trgovina organima je gurnuta pod tepih
Emir Kusturica smatra da je priča o vađenju organa potpuno zaboravljena i da je u Srbiji taj problem "stavljen pod tepih". U intervjuu Glasu Rusije Kusturica navodi da se priča pominje još samo u nekim knjigama koje ne mogu da u potpunosti iskažu taj problem niti da ga aktuelizuju, kao što to može film.
Kusturica je rekao da već dugo piše roman "Dragi moj Fjodore". On govori o jednom mladom čoveku koji upada u dileme oko toga šta je danas moral i kako se moral tumači i "upada" u igru istorije, pa ga sudbina dovodi do Kosova i Metohije.
Njegova devojka, koja je vezana za unuka Fjodora Dostojevskog, takođe se na kraju nađe na Kosovu. I tog čoveka, tog glavnog junaka, spašava upravo unuk Dostojevskog. Spasi ga od "čupanja" organa.
U stvari radi se o romanu i, eventualnom, filmu za nekoliko godina. Taj film će, pošto se najvećim delom dešava u Rusiji (u Sant Peterburgu), biti tamo i sniman.
Kusturica je naveo da su svi filmovi koje je snimio - filmovi o njegovim opsesijama i doživljajima sveta.
"Umetnost nikada nije bila prava anestezija, umetnost je uvek bila - terapija. To potvrđuju delovi simfonija koje je Mocart komponovao, a za koje se tvrdi da čestim slušanjem smanjuju epilepsiju na 10 odsto", rekao je Kusturica.
Kada je reč o njegovim filmovima, Kusturica je izdvoji ostvarenje "Crna mačka, beli mačor", kao film sa najvećim terapeutskim efektom.