"Kristalna koala" za Smokija
Nakon što je nedavno serija "Miris kiše na Balkanu" u režiji Ljubiše Samardžića (75) ušla u trku za najprestižniju TV nagradu nagradu Emi, proslavljeni glumac i reditelj dobitnik je još jednog vrednog priznanja. Samardžiću je u Ministarstvu vera i dijaspore uručena nagrada "Kristalna koala" i 1.000 evra za film "Miris kiše na Balkanu" koji je u konkurenciji od osam srpskih ostvarenja proglašen za najbolji na 11. filmskoj smotri održanoj u australijskim gradovima Sidneju, Melburnu i Pertu.
Ljubiši je nagradu uručio Vukman Krivokuća, pomoćnik ministra vera i dijaspore i Jasna Čupić Popović, potpredsednik Srpskog filmskog festivala iz Australije.
- Ova nagrada sama po sebi ima dodatnu energiju i dodatni značaj zahvaljujući celoj ekipi sa kojom sam radio. Mi smo sa velikim poštovanjem odlučili da film "Miris kiše na Balknau" obiđe Australiju gde žive Srbi, Hrvati i Muslimani, jer treba promovisati u svakom trenutku ono što nas interesuje, što nas okupira i uzbuđuje - kaže za "Vesti" Samardžić. On najavljuje da će publika u Australiji imati prilike da vidi i drugi i treći nastavak ovog ostvarenja, koji je prošle godine na festivalu u Soputu dobio nagradu publike.
Među najboljim serijama svetaDa li očekujete Emi nagradu? |
Zašto niste radili seriju "Cvat lipe na Balkanu" koja je svojevrstan nastavak "Miris kiše na Balkanu"?
- Odbio sam da radim "Cvat lipe..." zato što smatram da je to slabiji tekst od "Mirisa kiše na Balkanu". Napravio sam kvalitativnu razliku. U "Mirisu kiše..." grejala me je priča koja sama po sebi nosi ono što je najinteresantnije - emociju kao temu, simbiozu i dijalog civilizacije, mogućnost suživota sa drugima, koji je neophodnost našeg vremena. Ne možemo da živimo učaureni, usamljeni, već moramo da živimo sa drugima. Jako je zanimljiva i ta porodica koja ima pet kćeri koje se opredeljuju za drugu veru, iako su iz jevrejske porodice. Gordana Kujić je to sjajno napisala i meni dala krila da napravim film.
Kako se odlučujete za glumačku ekipu?
- Tu sam previše zahtevan, pravim duga probna snimanja. Nisu to snimljeni materijali, već je više razgovor sa svakim glumcem da vidim da li je dosegao ono što sam mu dao da pročita i da li će, eventualno, uzvratiti na pravi način na sve moje zahteve, koji su zapravo veoma jednostavni. Tražim da glumci budu životni, prirodni, spontani, da budu jednostavni. Ukoliko postignu taj elemenat eto nje ili njega u mojoj ekipi.
Kako vidite današnju srpsku, ali i kinematografiju u regionu?
- Duga je to tema. Sve zavisi od ekonomskog stanja. Evidentno je da politička i ekonomska opcija u Srbiji nije bog zna kakva, zato mi se čini da danas ne možete ništa da planirate. Zato nisam mogao da napravim jedno veliko delo za koje smatram da pripada meni i mom nekom senzibilitetu, a to je "Travnička hronika", gde su i 1807. godine u Travnik došli mnogi špijuni, ambasadori raznih zemlja da uznemiravaju bosansku tišinu.
Ratni filmovi i danas popularniU poslednje vreme sve više se repriziraju ratni filmovi u kojima i vi glumite? |