Film koji je šokirao: Surogat partner za prvi seks

Jedan provokativni film koji je premijerno prikazan na Sandens festivalu, privukao je pažnju šire publike, kritičara, ali i seksologa.

 Ko bi trebalo da angažuje surogata? Svako ko želi da poboljša svoje seksualne veštine ili pak prevaziđe neki seksualni problem

 

"Surogat” (The Surrogate) je istinita priča o odnosu surogat partnera (Helen Hant) i njenog klijenta (Džon Hoks), pesnika koji boluje od dečje paralize i želi da izgubi nevinost pre nego što umre.

Kada čujemo termin "surogat”, prva asocijacija nam je "surogat majka”, ženska osoba koja nosi i rađa dete paru koji ne može da ima decu.

No, i surogat partneri (ili seksualni surogati) postoje već godinama i pružaju potencijalno blagotvoren, premda često osporavane, usluge klijentima koji žele da poboljšaju svoje seksualno, fizičko i emotivno iskustvo.

Za surogat partnere se prvi put čulo 1960. kada su Vilijam Masters i Virdžinija Džonson počeli da vrše obuku na svom institutu.

Danas surogat partnere obično obučava Međunarodno udruženje za surogate u Los Anđelesu. Terapeuti i drugi stručnjaci za mentalno zdravlje svoje klijente upućuju na surogat partnere ukoliko procene da ima potrebe za njima.

Ko bi trebalo da angažuje surogata? Svako ko želi da poboljša svoje seksualne veštine ili pak prevaziđe neki seksualni problem.

Surogati - muškarci i žene - sreću se sa različitim ljudima. Neki im se obraćaju jer su seksualno neiskusni i žele da steknu veštine pre nego što se upuste u odnose sa voljenom osobom.

Muškarci traže pomoć kada imaju problem sa erekcijom ili prevremenom ejakulacijom a žene uglavnom ukoliko imaju problem sa bolnim odnosom ili ako teže doživljavaju orgazam sa partnerom.

Surogati takođe rade sa ljudima koji imaju problem multiple skleroze, cerebralne paralize, kvadriplegije ili drugih fizičkih problema kao što je to slučaj sa ženom po kojoj je „The Surrogate” snimljen.

Ali surogat partneri nemaju samo seksualne odnose sa svojim klijentima. Štaviše, neki nikad ne ni ne dođu do toga već se fokusiraju na druge razmene nežnosti kao što su ljubljenje, dodirivanje, maženje i odgovori na pitanja o seksu.

Cilj je da se klijent oseća sigurno i prijatno i da nema predrasuda ili strahova pri istraživanju seksualnih tema sa stručnjakom koji zna ne samo da vodi razgovor već i da pruži intimnost.

Kao i u slučaju terapeuta i klijenta tako se ni ovde ne postavlja pitanje seksualne privlačnosti između surogat partnera i klijenta.

Mnogi seksualni terapeuti bi više voleli kada bi njihovi klijenti sami poradili na seksualnim problemima sa svojim voljenim partnerima kao što to čine sa surogat partnerom.

"Uvek svojim pacijentima kažem da ja ne mogu da znam da li je određena osoba fizički i psihički zdrava i prava osoba koja će zadovoljiti njihove potrebe,” kaže seksualni terapeut Madlen Kastelanos.

"Zbog toga (kao i zbog zakona o surogat partnerstvu u Njujorku i drugim državama) ne preporučujem to rado mojim klijentima. Uvek ih savetujem da porade na problemu sa svojim pravim partnerom.”

Glavni problem surogat partnera je što je to prilično nedefinisana oblast. Međunarodno udruženje za surogat partnerstvo ima svoj etički kodeks, ali on važi samo ako se surogat obučava u ovoj organizaciji ili je sa njom povezan. Bolji propisi bi doprineli zakonitosti nečega što je bitna ali neshvaćena profesija.

Verovatno se pitate po čemu se ovo razlikuje od prostitucije. Profesija surogat partnera je daleko od toga ali njena zakonitost je i dalje nejasna i stoga su mnogi stručnjaci u medicinskim krugovima podeljenog mišljenja.

"Legalni status surogat partnera je nedifinisan u većini SAD i širom sveta. To znači da generalno nema zakona koji regulišu ovu profesiju” piše na veb sajtu Međuanordnog udruženja profesionalnih surogata.