" U svakome čuči mali nacista"
Hardkor - Najkontroverzniji svetski režiser i persona non grata Kanskog festivala ekskluzivno za "Pres" otkriva da je ponosan na tu titulu i najavljuje snimanje porno-filma . "Kulturni radikal", kako sam sebe objašnjava, nosi slameni šešir, i na desnoj ruci na svakom prstu ima ispisano po jedno slovo koje zajedno formiraju rec FUCK.
Poznat po kontroverzama i korišćenju eksplicitnih scena seksa u svojim filmovima, ali i depresiji i fobijama, Lars fon Trir se plaši svega u životu osim da pravi filmove. Filmove koji godinama ne prestaju da provociraju svetsku javnost.
Kako se osećate danas?
- Dobro, pogotovo nakon što sam saznao šta znaci engleska izreka: "I pissed on my chips". Sada bar znam šta sam uradio.
Šta u filmskom svetu uopšte znači biti persona non grata?
- Znam da ne smem da priđem filmskoj palati bliže od sto metara. Ne znam da li bi ubuduće trebalo da imam neki signal, zastavu na kojoj će pisati: Da li sam dobio Palmu? Ne? Okej. U principu, persona non grata je titula na koju sam jako ponosan. Nisam ponosan kako je do toga došlo, ali sama reč mi zvuči jako dobro. A to ima puno veze sa mojom ličnošću. I znam da bi moji roditelji, da su živi, bili veoma ponosni na mene zbog toga. Ne na ono što sam rekao već na samu činjenicu da sam persona non grata.
Nakon konferencije za novinare, gala premijera "Melanholije" je održana bez ikakvih problema, a onda su vas tek sutradan proglasili nepoželjnim na Kanskom festivalu?
- Da, ali to je zato što se čekalo na odluku borda direktora, oni su ti koji odlučuju o tim stvarima. Poštujem odluku. Jedino mi je krivo što sam imao jako dobar kontakt i podršku Kanskog festivala i biće mi krivo ako se to prijateljstvo izgubi.
Da li mislite da ljudi možda ne razumeju vaš humor?
- Razumeju ga, ali problem je što nisu svi spremni da ga prihvate. Rekao sam toliko stvari godinama unazad, a sada su uzeli samo tri reči i zbog njih me priterali uza zid. To je šteta, jer na kraju više ništa neću govoriti. Ono u šta sam siguran jeste da više neću raditi velike pres-konferencije. Jedna je stvar kada sedim ovde sa vama i možete da me pitate šta ste mislili sa ovim i ja onda to mogu da pojasnim. Takođe, ovo se dogodilo i jer moj engleski nije tako dobar. Na svom jeziku bih mogao da koristim deset drugačijih reči da bih objasnio šta sam mislio kada sam rekao da simpatišem Hitlera. To je, naravno, glupost.
Čak i ako biste radili film o Hitleru, morali biste da razumete njegov lik, zar ne?
- Apsolutno. U svakom od nas postoji naci element, i u to uopšte nema sumnje. I svi treba da budemo svesni toga. Takođe, postoji jedan mali ljudski deo u samom Hitleru. To je stara rasprava. Lako je reći da je sve bila njegova greška i da on nije rođen, da do Drugog svetskog rata ne bi ni došlo. Ali mislim da je to previše jednostavan odgovor i nimalo zdrav način da se posmatraju stvari. Reći ću da mi je žao što sam povredio ljude. Provokacija je bila glupa jer nije imala svrhu. Bavio sam se provokacijama mnogo puta u životu, ali svaka je imala svrhu. Kao umetnička subverzija. Ali ovo je samo bila "bla bla" greška, potpuno nepotrebna sa moje strane.
Da li su vas glumci iz vašeg filma podržali?
- O da, Šarlot Genzbur je rekla da bi njen otac bio jako ponosan na mene.
Kada bi planeta Melanholija došla sutra u vaš život, kako biste proveli svojih poslednjih nekoliko sati?
- Tako se plašim umiranja, i bio sam tamo već toliko puta do sada. Ali mislim da ideja da okončaš sve pre nego što se ono najgore dogodi ipak ne bi bio pravi način za mene. Ima toliko umetnika koji su dali svoje svedočanstvo da žele da osete smrt. Da je prožive. Bez sedativa, bez ičega, i na neki način to mogu da razumem. Nisam religiozan, ne mogu da kažem da jesam, ali mogu da razumem da postoji nešto sveto u tom trenutku kada smrt dođe po tebe. Sada, zbog porno-filma koji radim, izučavam podelu između istočne i zapadne crkve. Ne deluje logično da kada praviš porno-film ulaziš u ove teme, ali to je jedan deo jednačine. I deluje mi da ima mnogo više svetla u istočnoj crkvi nego u zapadnoj. Zapadna crkva je dosta fokusirana na patnju i žrtvovanje. A ta ideja svetla i prosveđenja ima mnogo veze sa idejom pročišćenje kroz smrt.
Kako ste ubedili Kirsten Danst da se obnaži u filmu?
- Nikada nismo diskutovali o tome. Ali ona je htela to da uradi. Ostavio sam joj da odluči da li je takva scena u okviru filma po njenom ukusu. Ostavio sam joj tu vrstu slobode i to je onda najlakši način da se to uradi. Po meni, to što se skinula čini jedan važan deo filma.
Na koji način je lik Kirsten Danst u filmu "Melanholija" oličenje vašeg?
- Mislim da je melanholija njenog lika deo mene, ali mislim da je i Šarlot, kao policajac koji kaže nemoj da se previše zanosiš, takođe deo onoga što sam ja.
Šta je odlučilo da ulogu poverite baš Kirsten Danst?
- Ceo film je bio napisan za Penelope Kruz. Razlog što ga Penelope na kraju nije snimila jeste to što je radila nešto drugo i očekivala je da pomerimo film. Ali nisam mogao da sedim godinu dana i ništa ne radim. Imao sam dug razgovor sa Andersonom kada sam ga pitao koje američke glumice treba da pogledam i on mi je predložio Kirsten Danst.
Želim da vas pitam, sa ličnog i umetničkog aspekta, ako je tačno da se svi krećemo prema mrtvoj tački koja ima svoj ishod u smrti, u čemu je onda po vama svrha života?
- Ako je uopšte ima? Mnogo sam u poslednje vreme o tome diskutovao sa jednim sveštenikom i on kaže da u istočnoj crkvi sve te naznake svetog duha ili svetla postoje. To je nešto što svakog minuta može da ti se dogodi, taj osećaj ne sreće, ali ispunjenosti.
Da li možemo u nekom vašem sledećem filmu očekivati tračak nade?
- S obzirom na to da je u pitanju porno-film, da. (smeh) Trebalo bi da zamislite porno-film koji ću ja napraviti. Neće biti dosadan kao oni što se prikazuju na hotelskim kanalima. Želim da napravim film o erotizmu. Za mene, kao kulturnog radikala, neprihvatljivo je da napravim film o erotici a da ne prikažem penetraciju. To je nemoguće za mene. Ako neki ljudi ne mogu to da shvate, onda je to jako tužno. Napravicu soft i hard core verziju. Možda bi trebalo da bude jako dugačak film gde posle četiri sata nikoga više neće biti briga da li ima penetracije ili ne. Film govori o starijoj ženi koja priča priču o svom životu i koristićemo različite glumice u različitom životnom dobu. Film prati njen život još dok je bila dete, i to je jedan problem, jer dečja pornografija nije dozvoljena. Tako da će to imati jednu vrstu napomene u filmu, ali moraću to da pomenem jer seksualnost poćinje da se formira jako rano u detinjstvu, samo nećemo moći da je prikažemo.
Možda je vaš naredni film zapravo kontraargument na "Melanholiju", koja se bavi pojmom konačnosti i smrti. Eros, bog života, nasuprot Tanatosu, simbolu smrti?
- Da, apsolutno. Jedno od poglavlja se zove istočna i zapadna crkva. Ali svetlost se pomera, nažalost sa istoka na zapad. Deo lepota nestaje, i onda postaje bolno.
