Prva opsovala u srpskom teatru

Ružica Sokić je rođena 14. decembra 1934. u Beogradu. I danas pamti kako ju je uoči rata otac vodio da joj pokaže štamparske mašine večernjeg lista "Pravda", koji su braća Sokić osnovala 1904. Čim je izbio rat, Nemci su Sokićima oduzeli štampariju i odvukli sve pokretne mašine. Braća su pobegla u Split, a neki čak i u Ameriku.

Kad je moj otac Petar stigao iz Splita u Beograd posle rata, oslobodioci su nam poslali gomilu sustanara. Mi smo imali svoju sobu, jednu zajedničku prostoriju i kuhinju. Oca su stalno zatvarali. Robijao je u Padinskoj skeli zajedno sa Pekićem zbog verbalnog delikta, jer je psovao komuniste, seća se Ružica.
 

Diplomirala je glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost 1958. u Beogradu. Iza sebe ima bezbroj pozorišnih predstava i prva je opsovala na sceni, a njen omiljeni partner Zoran Radmilović uzdigao je tu psovku do poezije.

Snimila je 40 filmova, a već za prvu ulogu u filmu "Gorki deo reke" nagrađena je Srebrnom arenom u Puli.

Za filmove "Žuta" i "Užička republika" osvojila je Zlatnu arenu, a pamtiće je i po filmovima "Kad budem mrtav i beo", "Život u Grobljanskoj", "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Već viđeno", "Oktoberfest"...

Ne sviđa joj se mnogo vreme u kojem živi. "Ne dopada mi se taj šund koji se plasira na naslovnim stranama. Politički sam dosta nepismena, ali imam instinkt. Tata mi je stalno govorio: "Ne čitaj prve četiri strane u novinama!"

Kaže, da ne radi u pozorištu, od penzije ne bi mogla da živi ni u snu. "Velika sramota je kolike su nam penzije. Ipak, najveća sramota je odnos države prema penzionerima. Kao da su penzioneri neki socijalni slučajevi. Svojim očima sam videla intelektualce kako čeprkaju po kontejnerima. Ali, mnoge za to nije briga, jer će se do tada tako navatati da će i njihovi čukununuci moći od toga da žive. Zašto se ne digne glas? Kakvi smo mi to ljudi?"

Nedavno je objavila knjigu "Strast za letenjem", u kojoj su njena razmišljanja i sećanja na prve ljubavi, druženje s Ričardom Bartonom i Elizabet Tejlor, sećanja na Miru Trailović, Miloša Žutića, Branka Plešu, Radeta Markovića...

SMISAO ŽIVOTA

x Šta je za vas sreća?
- Sreća je relativna, biti zdrav, moći raditi. Sreća je u malim stvarima. Ako volite šnenokle, pa vam ih naprave. Pojam neke velike sreće za mene ne postoji.
x U šta verujete?
- Vernik sam. Tako sam i vaspitana. Moj deda je bio sveštenik. Onaj ko u sebi nosi veru, u velikoj je prednosti.
x Kako biste definisali ljubav?
- Bez nje jednostavno nema života. Sve to ima neku kulminaciju u mladim danima, ali je treba čuvati celog života, i to u svim oblicima.
x Opišite svoje najveće iskušenje?
- Sve je iskušenje.
x Kada ste bili najradosniji?
- Uvek sam radosna.
x Kada ste bili najtužniji?
- Najtužnija sam kada odlaze oni koje volim.
x Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?
- Ponosna sam što nikog ne mrzim i nikom ne zavidim. Otkrila sam lepotu davanja. Lakše je davati nego primati.
x Čime se ne ponosite?
- Kad uhvatim sebe sa negativnim emocijama. Umem sebe dobro da izgrdim.
x Šta je vaše najveće blago?
- Ljubav. Univerzalna ljubav koja podrazumeva dobrotu, istrajnost, da čovek može da stane pred ogledalo i da se ne stidi. Ko to otkrije, našao je bisernu školjku.

DETINjSTVO

x Šta ste kao dete želeli da budete?
- Operska pevačica.
Ko je bio junak vašeg detinjstva?
- Moja tetka Vida. Zahvaljujući njoj kao dete sam statirala u predstavi "Robinzon Kruso u Manježu", što je bilo presudno za moj život.
x Opišite najlepši trenutak u svom detinjstvu?
- Baba Janja i tetka Vida su ulepšale moje tužno detinjstvo. Tetka me je odvela u pozorište jer je bila prijateljica Blaženke Katalinić, naše velike glumice. U šestoj godini sam osetila miomirise pozorišta koji zapahnjuju čim se zavesa podigne. Kad se taj miris jednom udahne, nikada se ne zaboravlja.
x Koji je bio najtužniji trenutak iz tog doba?
- Moje detinjstvo je bilo tužno detinjstvo ratne dece koja nisu imala ništa, ni igračke, ni čokolade, dece koja su odrasla na ivici gladi. Ne bih mogla da kažem da sam imala srećno detinjstvo.

STVARNOST I KAJANjE

Kako biste opisali sebe u jednoj rečenici?
- Znate, čovek to nikada ne može. Ono što bi i mogao da kaže o sebi, to često nije objektivno. Srećna sam jer živim sa onim koga volim i radim ono što volim.
x Opišite prvu životnu lekciju koju ste naučili.
- Ima ih pregršt.
x Koja vam je bila najveća greška u životu?
- Ima ih više, ali se ne kajem.
x Koji je bio najbolji potez u vašem životu?
- Da budem glumica.
x Kada ste poslednji put pocrveneli i zbog čega?
- Ne sećam se.
x Šta može da vas nasmeje?
- Volim da se smejem. Duhovite stvari.
x Šta može da vas rasplače?
- Odnos prema životinjama, nečija nemoć i tuga...
x Zbog čega se najviše kajete?
- Retko se kajem. Mislim da ništa zlo nisam nikome učinila da bih se kajala. Ne kajem se ni što sam možda u životu nešto propustila, što sam izabrala ovu profesiju. Vrlo sam zadovoljna što sam sebe osudila na ovu borbu jer dok se borim ja sam živa.
x Šta vas plaši?
- Bolest.
x Koje mane biste se oslobodili istog časa?
- Imam visok prag tolerancije, a onda puknem i preteram u ljutnji.
x Koju svoju vrlinu smatrate najdragocenijom i zašto?
- Poštujem druge ljude. Umem da poštujem druge.
x U kakvim situacijama lažete?
- Postoje bele laži, laži iz humanosti. Mrzim laži.
x Kome i zbog čega dugujete izvinjenje?
- Petru Kralju, prema kojem sam bila gruba jednom dok smo snimali u Radio Beogradu. Brecnula sam se na njega, a on me je pogledao onim svojim očima i rekao mi: "Zašto si gruba?"
x Kome i zbog čega dugujete najveću zahvalnost?
- Ljudima koji su ulepšali moj život.
x Šta može da vas iznervira?
- Arogancija.
x Da li ste ikada imali želju da nekog udarite i zbog čega?
- Da udarim? Tukla sam Batu Stojkovića!

PRIJATELjI I ONI DRUGI

x Kakve osobine moraju da poseduju vaši prijatelji?
- Ja ne tražim mnogo.
x Šta smatrate izdajom u prijateljstvu?
- Prijatelj se ne sme izdati.
x Kako se štitite od neprijatelja?
- Prijateljima.
x Koga ne biste voleli da sretnete u liftu?
- Ne postoji neko koga ne bih volela da sretnem u liftu.
x Sa kim biste voleli da sedite sat vremena na klupi u parku?
- Sa mojim najdražima.

VREME UŽIVANjA

x Koju pesmu uvek rado slušate?
- Obožavam operu od najranije mladosti. Opera je čudo ljudskog glasa, što se prepoznaje čak i kod pevaljki. Obara me s nogu to čudo ljudskog glasa. Majka mi je govorila: "Znam kada dolaziš jer uvek pevaš." Godinama nisam pevala, sada sam opet počela pomalo...
x Kako biste najradije provodili slobodno vreme?
- Čovek ima previše mogućnosti.
x Koju knjigu biste poneli na pusto ostrvo?
- Ima mnogo knjiga koje sam obožavala. Volim Andrićeve "Znakove". Govorim o knjigama koje su moji saputnici. Volim Margaret Jursenar. Volim naše prozaiste, jer su svetski. Navika da se čita divna je stvar.
x Koji vam je najomiljeniji film ili pozorišna predstava?
- Bernarova "Sonata" u kojoj igram. To je za mene kao umetnika nešto katarzično, jer realizuje moju ideju o nedeljivosti. Volim Sinišu Kovačevića, Acu Popovića. Volim predstavu "Iz života kišnih glista", jer ima tezu da je čovek ono što jeste i da je teško ispravljati nečiji karakter i gnječiti ga.
x Koji je vaš najveći talenat?
- Talentovana sam za pisanje. Od dobrih profesora uvek će biti dobrih đaka. Zahvaljujući baš mojoj profesorki srpskog Ljubici Jojić zainteresovala sam se za književnost, glumu i pevanje.
x Kojoj ličnosti se najviše divite?
- Ne bih izdvojila nikog posebno.

IZMEĐU SNA I JAVE

x Koji svoj san nikada nećete zaboraviti?
- Ne pamtim.
x Da li smo sami u svemiru i zašto tako mislite?
- To je teško pitanje..
x Šta biste uradili kad biste u Srbiji imali vlast samo na jedan dan?
- Bio bi to veliki posao.
x Koju svoju želju smatrate neostvarivom?
- Nema neostvarivih želja.
Zbog čega i kada ste poželeli da imate čarobni štapić u ruci?
- Već ga imam.

BUDUĆNOST I KRAJ

x Šta je za vas već smak sveta?
- Nehumanost.
x Po čemu biste voleli da vas ljudi pamte?
- Po mojim ulogama...
x Šta mislite da vas čeka posle smrti?
- Nova dimenzija...
x Na kakav način biste želeli da vaši najbliži provedu komemoraciju ili pomen povodom vašeg odlaska sa ovog sveta?
- O tome ne razmišljam.