Radmila MIsić: Bila sam "zarobljena" u Americi
Radmila Misić poslednjih nekoliko godina potpuno je nestala sa srpske estradne scene. Znalo se samo da se odselila u Ameriku. Međutim, posle četvorogodišnjeg boravka u ovoj zemlji vratila se u Beograd. Nedavno je iznenadila mnoge kolege kada je zapevala na festivalu "Moravski biseri".
- Nisam želela da se u javnosti pojavim bez povoda i razloga. Toliko je onih koji na estradu i u medije banu bez veze, pa sam zaključila da ja neću tako. Čekala sam pravu pesmu mesecima i jedva sam je našla. Svi su zastranili - kompozitori, aranžeri, tekstopisci... Došlo je vreme da čovek u ovim nazovi novim trendovima i modernim vremenima ne može da nađe pristojnu pesmu - kaže Radmila.
Od toga ste i pobegli u Ameriku, zašto ste se onda vratili?
- U Ameriku sam i pre toga često išla, na svakih šest meseci, jer tamo već desetak godina živi moja rođena sestra. Odem da je posetim, malo radim, obiđem nešto novo. Kada sam pre četiri godine stigla u Ameriku, kolega Zoran Kalezić mi je dao ideju da uđem u proces za dobijanje "zelene karte", na osnovu moje pevačke karijere u Srbiji, pa sam pomislila zašto da ne.
Da li ste konačno regulisali svoj status u Americi?
- Ma kakvi, tri i po godine je trajao proces da bi me na kraju odbili bez ikakvog obrazloženja. Uzalud sam čekala. Za te tri i po godine, bezbroj puta sam bila u iskušenju da odustanem, da dignem ruke od svega i da se vratim kući. Da sam znala da će se sve toliko odužiti, ne bih ni u ludilu ušla u tu priču. Prosto sam bila "zarobljena" u Americi i živela sam za trenutak kada ću moći da se vratim u Srbiju.
Teško do novih pesamaPada li vam teško novi estradni početak? |
Da li vas je mučila nostalgija?
- Znate onu staru narodnu poslovicu: "Dala baba dinar da uđe u kolo, a dala bi dva da iz njega izađe". E, tako mi je bilo, ali sama sam sebi zakuvala. Nisam klinka, otišla sam u Ameriku u zrelim godinama, bilo mi je teško da se prilagodim. Naučila sam da skitam po svetu, ali i da se uvek vraćam. Nikada nigde nisam ostala duže od dva meseca. Sve mi je nedostajalo - dom, prijatelji, naš mentalitet... Najsrećniji momenti mog boravka u Americi bili su susreti i nastupi sa kolegama koje su dolazile iz Srbije - sa Lepom Lukić, Anom Bekutom...
Žalite li za onim što ste propustili u domovini za te četiri godine?
- Kada sam sagledala šta se ovde dešava, shvatila sam da ništa nisam propustila i da nemam za čim da žalim. Teško bih se snašla u muzičkom pomodarstvu i tom opštem estradnom haosu. Uvek sam bila dosledna pravoj, narodnoj pesmi, nikada se nisam priklanjala novim trendovima. Čini mi se da sam se vratila u pravom trenutku, jer se polako vraća prava narodna muzika.
