Vanzemaljac iz Crne Gore

U diskoteku "Taš" jedne večeri banuo je Rade Ćaldović Ćenta, jedan od najžešćih momaka sa beogradske kaldrme. Disk džokej u diskoteci bio je Nenad Knežević sa nadimkom Knez, poreklom iz Podgorice, iz Crne Gore. Ćenta je prišao Knezu, stavio novčanicu od 200 DM na miks pult i rekao: "Hoću da mi dvadeset puta zaredom pustiš pesmu 'Viskont grejs' koju peva Kris Ajzak!" Knez je samo klimnuo glavom.

Dvadeset puta su se zvuci ove balade razlegali diskotekom dok je Ćenta igrao sa devojkom koja je tada važila za jednu od najlepših u gradu. Nenad Knežević, poznati pevač i kantautor, seća se Radeta Ćaldovića Ćente, Ljubomira Magaša - Ljube Zemunca, Zorana Milosavljevića Robije i ostalih crnih bisera beogradskog podzemlja koji su bili sastavni deo miljea svih gradskih diskoteka.

Priprema novi album: Knez na sceni

- Dok sam puštao pesmu, mnogi su gledali u mene kao da sam sišao s uma, ali niko nije smeo ništa da kaže. Bio sam na početku muzičke karijere, tih osamdesetih godina radio sam kao disk džokej i pevao u tada najelitnijim beogradskim klubovima, upoznao sam ljude koji su bili i talog i vrh prestonice. Interesantno je da je i moj nadimak Knez zvuči nekako mafijaški, kao Kum, žestoki momci su me stvarno gotivili, nikada nisam imao problema s njima. To što sam upoznao različite fele ljudi imalo je zaista presudan uticaj na moj muzički stil.

Otrov za devojke

Nenad Knežević se rodio i odrastao u Podgorici. Njegov otac Mili Knežević, bubnjar i pevač legendarne muzičke grupe "Entuzijasti", kao da je klonirao sina Nenada, bar kad je muzika u pitanju.

- Otac je preko leta svirao u odmaralištima duž jadranske obale, majka i ja smo ga pratili, bio sam beba, i majka mi je kasnije pričala da sam najviše voleo da spavam na pozornici, iza neke od velikih razglasnih kutija. Vibracije i buka bile su nalik na zemljotres, a ja sam spavao i sanjao bebi snove. Imao sam pet godina kad me je otac odveo u podrum zgrade u kojoj smo stanovali i gde su bili smešteni instrumenti.

Odmah sam seo za bubnjeve, to mi je postala omiljena igračka, kasnije me je majka svakodnevno odvodila u podrum, sa osam godina bio sam muzičko čudo od klinca za sve vrste udaraljki, a kao trinaestogodišnjak postao sam šef benda "Visoka frekvencija" koji sam osnovao sa školskim drugarima. Paralelna je priča i kako sam počeo da pevam. Imao sam pet godina kada sam podgoričkom festivalu "Naša radost" pobedio pevajući pesmu "Bio jednom jedan lav".

Nenad se seća da je sa članovima benda žario i palio tinejdžerskom muzičkom scenom u Podgorici. Kad su postali srednjoškolci, članovi benda bili su pravi otrov za devojke.

- Bilo je momaka koji su važili za vrsne sportiste, neki su se bavili glumom ili manekenstvom, ali mi smo kao muzičari bili vanzemaljci. Interesantno je da moj Mili nije bio baš oduševljen kada sam počeo da radim preko leta kao disk džokej i komponujem pesme na kućnom klaviru. Mili je želeo da završim studije, postanem intelektualac, govorio mi je da je hleb muzičara gorak.

Umalo nije dobio infarkt kada sam probušio uho i okačio minđušu, bio sam jedan od prvih momaka u Podgorici s alkom u uhu. Objašnjavao sam mu da sam muzičar nove generacije, da sam buntovan, nije vredelo. Međutim, desetak godina kasnije, iako je zašao u petu deceniju, moj otac je pustio kosu i počeo da nosi perčin, kao i ja. Ubedio sam ga da probuši uvo i okači pravu gusarsku alku, postali smo braća blizanci.

Duet sa Rambom

Nenad je u Beograd došao 1989. godine da bi studirao ekonomiju. Stanovao je kod ujaka Vojina, na periferiji, i seća se da je i po nekoliko puta dnevno putovao gradskim prevozom do centra grada, odlazio na koncerte zabavne, džez i ozbiljne muzike, družio se sa muzičarima mnogo više nego sa budućim ekonomistima.

- Leti sam se vraćao u Podgoricu, pevao ili radio kao disk džokej. Prekretnica u mojoj karijeri, bolje rečeno, pravi početak bilo je učešće na pop festivalu Mesam. Za tu priliku, u Podgorici, osnovao sam "Koloseum bend" i prijavio pesmu "Da li si ikad mene voljela". Nekoliko godina unazad nijedan bend iz Crne Gore nije učestvovao na Mesamu, pa su očekivali su da se pojavimo u crnogorskim nošnjama, sa guslama.

Ali, mnogi su pali na teme kada smo na pozornicu izašli u crnim odelima s velikim krstovima na grudima, s plesnom grupom koja nam je držala leđa. Već na tonskim probama naša pesma bila je favorit za jedno od prva tri mesta, pevušili su je gotovo svi učesnici festivala.

Žiri nije tako mislio, pa su na kraju zauzeli 12. mesto.

- Opet, na našu sreću, pesma je preko noći postala hit nad hitovima ne samo u tada još uvek velikoj Jugoslaviji, već i diskotekama koje drže naši iseljenici širom sveta. Kao da su svi pevali: "Da li si ikad mene voljela..." Ubrzo je usledila ponuda da snimim album za PGP RTS.

Tako je snimio prvenac na kome je pored pesme s Mesama bila i pesama "Ti si kao magija", koja je postala drugi veliki hit.

- Treći hit na albumu bila je duetska pesma "Ne kukaj nam, đede Niko" koju sam otpevao sa svojim prijateljem Rambom Amadeusom. Ono što je zatim usledilo je priča za sebe, životni film u kome igram ulogu dobitnika, ne postoji veća sreća za jednog muzičara na ovom izrešetanom balkanskom prostoru - zaključuje Nenad Knežević Knez i otkriva da je u završnoj fazi muzičkog "balkanskog projekta" - priprema album sa 14 pesama urađenih u etno stilu koji je sve popularniji u Evropi.