Ispovest Cece Ražnatović (2): Iskrenost se uvek isplati

Sa koliko strasti ulazi u svoj posao Ceca Ražnatović pokazala je i dok smo tokom nedeljnog popodneva u porodičnom domu razgovarali o dve najvažnije stvari u njenom životu, deci i karijeri. Da bi dočarala koliko je oduševljena naslovnom kompozicijom i tekstom albuma na kome radi "Ide to s godinama" zapevala je.

 Sedeći na niskom tabureu, gotovo na podu, u roze trenerci i atletskoj majci sa čipkicom, pustila je glas, zatvorila oči i spontano od svoje dnevne sobe, za ugođaj reporterima "Vesti", napravila pozornicu. Malo je onih koji se mogu pohvaliti da im je Ceca ovako pevala.
 

Skladna porodica: Ceca sa decom

Uprkos vašim poznatim životnim prioritetima, javnost se najčešće bavi vašim ljubavnim životom. Koliko vas to nervira?

Iskreno, to veoma smeta. Nije mi prijatno, ali sam svesna da sam javna ličnost i da u nedostatku informacija novinari posežu za bilo kakvom pričom da bi se obezbedio tiraž. Nekada demantujem nekada ne, ali to je prosto borba sa vetrenjačama. Nisam neko ko se po svaku cenu prepucava i objašnjava u javnosti. Ne gubim vreme na minorne stvari. Znam mnogo ljudi iz različitih profesionalnih sfera i što bih objašnjavala javno koliko je ko od njih bitan u mom životu. Jedine dve osobe kojima sutra imam da polažem račun su moja deca i niko više. Najbitnije mi je da kod njih ne izgubim kredibilitet, poštovanje i autoritet.

Sve to pokazuje čime je opterećen život jedne zvezde...

Postoji deviza u koju sve više verujem: "Slava je najgori ljubavnik, ustaješ i ležeš - sam!"

Kako izgleda biti zvezda?

Mnogo lepo, bez obzira na to ustajanje i leganje, ha, ha... Imati tu čast da vas ljudi masovno vole gde god se pojavite, izaziva najlepša moguća osećanja. Meni se na ulici javljaju ljudi koji me ne poznaju, šalju mi poljupce, mašu mi kad prolazim automobilom. Biti zvezda je divan osećaj, čovek je lišen bilo kakvih frustracija jer je zadovoljan sobom. Osećaj da sam zvezda je bio moj veliki motiv u situacijama životnih padova i iskušenja, jer sam uvek imala podršku svoje publike. Lažu svi oni koji kažu da im pozicija zvezde i popularnost smeta. To je deo posla i nešto sa čime mora da se živi, ali ako čovek nije sposoban za to, onda znači da nije zreo, jer ne može da nosi tu vrstu tereta.

Na drugoj strani, kada uđete u te javne vode čovek mora da se oprosti od svog privatnog života. Meni smeta što se nekad plasiraju stvari koje nemaju veze sa istinom, ali to je cena popularnosti. Istovremeno, što više rasteš više i očvrsneš. Možda je to posebno karakteristično za nas žene. Postajemo tada malo muškobanjaste, ali nadam se da nemam viška testosterona.

Kakav je to osećaj kad izađete pred 150.000 ljudi?

Ceca na koncertu

Najlepši mogući na svetu. Koliko sam negde izgubila kroz svoj privatni život, toliko me Bog nagradio kroz profesiju, kroz toliku ljubav. Ne možete sve imati u životu, mora negde da se napravi balans.

Neko ne dobije ništa, a ja sam dobila tako nešto veliko i veličanstveno.

Kako protiče jedan običan radni dan zvezde Cece Ražnatović?

Sve zavisi od obaveza. Sada, recimo, kada radim na novom albumu "Ide to s godinama", onda zajedno biramo tekstove, selektiramo, redovno se čujemo i sastajemo, a najvažniji deo posla je moj ulazak u studio. Moj najvažniji deo posla je da to otpevam, a za to mi treba od pet do sedam dana.
A kad ne snimam... Ja sam majka dvoje dece, uvek je oko njih neka obaveza, oni su sada u pubertetu, njihove priče su fenomenalne, zaljubljuju se, odljubljuju se, komentarišemo šta ćemo i kako ćemo, veoma smo vezani, i drago mi je da sam napravila takav odnos sa decom.

Nisam neki tip koji voli da skita i neiživljen je. Više volim da mi prijatelji dođu u kuću. Onda smo opušteni, potom mnogo čitam i gledam filmove, sve zavisi od raspoloženja. Vodim se uvek emocijama i u principu radim prema srcu.
 

Ne strahujete li da bi deca jedne muzičke zvezde mogla da ponesu i određene negativnosti koje popularnost i obilje, karakteristični za takav način života, sa sobom nose?
 

Deca se vaspitavaju od rođenja. Prezirem bahatost, agresivne ljude, sve ono što može da povuče mlado biće u negativne krajnosti. Od kada su rođeni govorim im da ne treba biti nevaspitan i bahat, jer takav može da bude svako od nas. Uspeh je da čovek nadogradi sebe, a sve ide iz porodice. Meni sestra veoma pomaže u odgajanju dece, živimo zajedno, i kao papagaji ponavljamo ne droga, ne alkohol, ne cigarete, da postoji mera u ponašanju... Bitno mi je sa kime se druže, jer i društvo utiče na formiranje ličnosti. Kod mene u kući je uvek puno dece, njihovi drugovi i drugarice, sve ih okupljam oko sebe da mi budu tu pred očima. Dovlačim ih u kuću i ovde sve može.

Koliko vas kao porodicu opterećuje život sa telohraniteljima i nekom vrstom straha da ima onih koji bi da vam načine neko zlo?

Naravno da opterećuje. Od smrti mog muža imam obezbeđenje, do tada nikad to nisam imala. Bilo mi je teško da se prilagodim takvom načinu života. A da vam ne pričam koliko su moja deca pružala otpor. Međutim, navikne se čovek, prihvatiš stvari kakve jesu, nemaš drugog izbora. Tako i decu vaspitavam, neke stvari možemo da menjamo, sa nekima je lakše da se pomirimo.

Iz vaših intervjua i drugih javnih nastupa primetno je da je, kako ste jednom rekli, iskrenost najbitnija u ljubavnim i porodičnim odnosima, a čini se da takav princip primenjujete i u kontaktima sa vašom publikom. Koliko se danas isplati biti iskren?
 

Isplati se biti iskren, u to sam ubeđena. Istina, ma kakva ona bila, uvek će imati veću težinu nego laž.

Vodim se time u onom stilu "zaklela se zemlja raju da se sve tajne saznaju".

Treba uvek reći istinu, jer postoje oni koji to prepoznaju i mnogo su brojniji od onih drugih.

Mnogo je veća sramota da neko sutra shvati da ste sve vreme bili lažov. Ja ne bih mogla da se nosim s tim. Bolje biti iskren.

I što je najbitnije, uvek sam poštovala ljude koji su imali stav, jer od njih uvek znate šta možete da očekujete.

Istovremeno, ljudski je i izviniti se kad niste bili u pravu. Uvek su mi oni iskreni i sa stavom miliji i draži od beskičmenjaka.
 

Ta vrsta ljudi često vam zamera da ste previše nacionalno opredeljeni, jer nikada niste krili svoju ljubav prema srpskom narodu. Šta biste poručili kritičarima vašeg neskrivenog nacionalnog ponosa?

Oni koji to kritikuju očito ne znaju pravo značenje reči nacionalizam, jer je stavljaju u negativan kontekst. Negativan je šovinizam, fašizam, a nacionalizam je voleti svoj narod i svoju zemlju, jer ste njihov deo i nemate ni rezervnu otadžbinu, ni narod. Tu sam izrodila decu, tu mi je sve, grobovi mojih najmilijih, to je nešto što se najviše voli. Zdrav nacionalizam je voleti svoje, poštovati tuđe. Ne volim da hvalim svoje, a vređam tuđe, to je već bolesno i to ne podržavam. Krajnosti i govor mržnje ne odobravam. Volim svoju zemlju i narod, poštujem sve druge. Da je tako bilo nikada nam se ne bi desile ove ružne stvari sa ratovima, u kojima nema pobednika.

Prvi deo ispovesti naše estradne dive možete pogledati ovde:

Ispovest Cece Ražnatović (1): Bolje biti sam, nego bilo s kim