Prepuštam mesto Jeleni Karleuši
Šokiran interesovanjem koje je u javnosti izazvalo njegovo imenovanje za člana Upravnog odbora PTT-a, Radiša Urošević priznaje u intervjuu za "Vesti" da se oseća glupo.
- Kao da sam se ja grabio za to nezahvalno mesto. Mene je imenovala Vlada Srbije, a ona ne bi stavila nekog debila da se sa PTT-om igra. Neki su već "otkrili" da bih dobio službeni laptop i mobilni telefon. Pa to je tužno i jadno, već imam četiri laptopa, o mobilnima da ne govorim - kaže Urošević.
Podigla se prašina kao da ste se kandidovali za predsednika države?
- I ja sam na trenutke imao takav utisak. Po struci sam automehaničar. Pokojni Tito i ja smo kolege u neku ruku, jer je on bio metalostrugar. Ako ćemo tako, mogao bih i predsednik države da budem. Neka priča ko šta hoće, ali mogu da potpišem da psihologiju ovog naroda razumem bolje od 90 odsto političara. Mnogi su me prozivali da nisam kvalifikovan. A kad bismo krenuli da pročešljavamo upravne odbore po Srbiji, čuda bi bilo.
Mislite li da sve to ima neke dublje korene?
- Izgleda da ima. Ja sam godinu dana bio u Upravnom odboru "Trudbenika", firme koja je na očajan način privatizovana i upropašćena. Radnici su me dočekivali na kapiji, molili za pomoć, ali bilo je kasno. Oko toga se nije dizala frka, a sad... Nekome nije u interesu da ja budem na tom mestu jer zna kakav sam i kakvi su stavovi Jedinstvene Srbije.
Koga vidite na tom mestu umesto sebe?
- Slušao sam ovih dana šta priča Jelena Karleuša. Bez obzira na to što se sa njom ne slažem u mnogo čemu, što mi se ne sviđa to što isuviše ide đonom, mislim da bi ona bila fenomenalna na tom mestu. Siguran sam da bi taj posao radila bolje od mnogih jer ima stav, petlju, hrabrost, inteligenciju.
Ne smeta vam što je "pljuvala" lidera vaše stranke Dragana Markovića Palmu?
- To je druga priča, nema potrebe da je razrađujemo. Rekao sam vam da se sa njom ne slažem u mnogim stvarima, ali svako ima pravo na svoje mišljenje.
Koliko vas je cela ta priča izbacila iz ravnoteže?
- Ne toliko koliko ljudi misle. Nisam ja insistirao u svojoj stranci da mi dodele neku funkciju, pa da budem razočaran što sam ostao bez fotelje. Podigla se takva frka kao da od mene zavisi budućnost ove države. Eto, ako od mene zavise budućnost i prosperitet države, ja ću ne samo da dam ostavku, već da se obesim! Neka onda svi žive bolje, znači da će biti boje i mojoj deci.
Kako je reagovala vaša porodica?
- Sinovi i supruga odlično znaju kakva su moja razmišljanja, i uz mene su. Moja Mila ne živi kao supruga pevača. Svakodnevno radi od osam do deset uveče, i na minus deset i na plus četrdeset stepeni. Ima svoju cvećaru, sve radi sama, ne ponaša se kao gazdarica. Tako rade i moji sinovi. Imamo kafić, radio-stanicu, firmu koja se bavi prodajom delova za traktore. Sve što imamo, zaradili smo svojim radom i znojem.
Da li vam je sve ovo trebalo?
- Stvarno mi nije trebalo. U ovoj priči sam se našao zahvaljujući drugu iz detinjstva, Palmi. U jednom trenutku, podudarili su se naši stavovi. I dalje sam uz njega, a kad osetim da to više nije to, samo ću mu reći do viđenja.
Bezbroj čestitki
|
