Milica: Rade je moja trepavica!
Kada je pre skoro četiri godine dobila ulogu Azre u operi "Vreme Cigana" Emira Kusturice, Milica Todorović (19) nije pojma imala šta je snašlo. Pred premijeru u pariskoj "Bastilji" drhtala je od straha i neizvesnosti, boreći se sa stidom i suzama kako je znala i umela. Ovih dana, dok se priprema za dugo očekivanu beogradsku premijeru, oseća se sasvim drugačije. Zrelije, odgovornije i, kako kaže, mnogo slobodnije.
- Jedva čekam da se pojavim pred Beograđanima. Pre tri godine još sam na mleko mirisala!
Kusturicu tada uopšte nisam razumela. Stevan Anđelković, koji igra Perhana i ja bili smo gori od gusaka izgubljenih u magli.
Sad je druga priča. Opušteniji smo, stalno se zezamo na probama, nema treme i onolikog straha. Ni ne plačem više, ne zivkam mamu ili sestru svaki čas da im se isplačem i izjadam - iskrena je Milica.
Zbog proba i beogradske premijere morali ste da promenite način života?
- Potpuno, već desetak dana imamo svakodnevne probe u jednom novobeogradskom skloništu. Sve bi bilo divno da probe ne počinju u deset ujutru.
Ja sam se donedavno budila tek oko dva popodne. Ne zato što sam lenština, već zbog posla. Kad dođem s nastupa ležem u tri-četiri ujutru ili kasnije. Sad lepo poludeh od ranog ustajanja. Eto, baš jutros sam se uspavala i zakasnila. Izvinjavala sam se, bilo me je sramota.
Pevam i letim
Sve mi se toliko sviđa da jedva čekam novu probu da ponovo sretnem Neleta, Sparavala i ostale. Treba da idemo i na Mokru Goru, da tamo odvežbamo pod Emirovim nadzorom - okriva Milica. |
Hoćete li zbog opere zapostaviti ostale muzičke obaveze?
- Neke davno zakazane tezge moraću da odradim. Sve što sam mogla, otkazala sam, a nove pozive za sada ne mogu da prihvatam. Jedva sam ponovo ušla u štos, ne smem da kvarim.
Moram da budem odmorna, da se čuvam i da štedim glas. Važno je da održim sadašnji bioritam. Mnogo toga sam zaboravila, pa sad učim reči pesama na ciganskom. Ali, ništa mi nije problem, sem da ustanem ujutru.
Kako vam prija glumačko društvo?
- Iskreno, mnogo više mi prija glumačko, nego pevačko društvo. Svi ovi ljudi sa kojima sada radim nemaju veze s estradom i fenomenalni su. Beskrajno su duhoviti, prosipaju fore kao iz rukava. U glumačkom svetu nema toliko isfoliranih likova kao u ovom drugom, koji mi je po primarnoj profesiji (pevanju) bliži.
Pre neki dan sam bila na snimanju "Grandove" emisije i jedva sam čekala da završim svoje i zbrišem. Svi su nešto nervozni, prepuni negativne energije... Na probama za operu je sasvim druga priča i ljudi mi mnogo više prijaju!
Trepavica i žabica
Svaki slobodan trenutak provodimo zajedno. Nedavno je s bratom otvorio studio, pa i on ima brojne obaveze. Kad se sve završi, častićemo se jednim lepim putovanjem na Kubu. |
