Toma Zdravković srpski Elvis
Poslednjeg dana septembra biće obeleženo 19 godina od smrti legende narodne muzike Tome Zdravkovića, ali njegova slava za sve to vreme nije izbledela. Naprotiv, pišu "Novosti".
Legendo! Ovo je najčešća reč koju fanovi Tome Zdravkovića na "Fejsbuku" upućuju svom omiljenom pevaču. I dan danas. Poslednje godine beleže više od 120.000 njegovih "registrovanih" obožavalaca na ovoj društvenoj mreži.
Gde je tajna ovog muzičkog fenomena koji je otišao u vreme kada veliki broj njegovih sadašnjih obožavalaca nije ni rođen? A gotovo da nema dana kada se njegove pesme ne oglase na radiju, televiziji, svadbama, ispraćajima... Veseljima i tugovanjima.
Zvanično je važio za narodnjačkog šansonijera i pevača tuge. U beogradskoj čaršiji, a i šire, znali su ga kao boema, šarmera i šmekera.
Mnogima je priraslo za srce i voleli su ga sa svim njegovim vrlinama i manama. Bilo je i onih koji su govorili da nije ni najlepši, ni najzgodiniji, a ni najbolji pevač.
Nepodeljeno je mišljenje, međutim, da je bio jedinstven i specifičan. Neponovljiv.
Kako opisuju neki raspevaniji analitičari njegovog opusa, "svi smo nekad nekog ljubili pod palmama, na obali mora, očajavali misleći da smo dotakli dno života, proklinjali prokletu nedelju, voleli Danku, Branku, Sanju, Ljiljanu..."
"Epitet pevača tuge dali su mi novinari", znao je često da kaže.
"Ne ljutim se, jer u tome ima mnogo topline, emocija slovenske duše. Pesme ne pišu srećni ljudi. Prever, Aragon, Jesenjin, moj drug Mika Antić, svi su bili plemenite duše i život im je ispunjavala tuga. Ja sam uz njih, ne kao pisac, nego kao pevač tuge", govorio je Zdravković.
Žive pevačke legende pamte ga kao običnog i jednostavnog kolegu. Predrag Gojković Cune kaže, za "Novosti", da je Toma Zdravković uneo novine u narodnu muziku:
"Izdvajao se po stilu. U početku je bio osporavan, na primer, kao pesnik Dobrica Erić. Ali obično ti osporavani postaju legende i ljubimci. Tekstovi su mu bili u stilu njegovog boemskog života. On je jedan od najznačajnijih pevača koje smo imali. Njegove pesme slušaće i pevaće mnoge generacije, ali, treba reći, one nimalo nisu lake za pevanje."
Njegova koleginica i dugogodišnja prijateljica Lepa Lukić kaže da su Tomine pesme ostale u narodu jer su, pre svega, kvalitetne: "Tomine pesme su za sva vremena, živeće još dugo. Najkraće, Toma Zdravković je naš Elvis Prisli."
Toma je dugo bolovao. Mnogo puta bio je otpisivan, pa se oporavljao... Kao da je prkosio bezizlaznim situacijama. Umro je 30. septembra 1991. godine, u 53. godini.
Na ispraćaju, na beogradskom Centralnom groblju, bilo je nekoliko hiljada prijatelja, kolega i poštovalaca. Bio je to njegov životni kraj, a sve ostalo je - legenda.
