Uzgajam kokoške i ćurke
Raša Pavlović, jedan od najboljih srpskih pevača, kaže da je svoj život pretvorio u čisto uživanje. Beogradski užareni asfalt je zamenio za seoski mir, miris pokošenog sena i cvrkut ptica. Inženjer tehnologije po obrazovanju, pevač po talentu i životnom opredeljenju, poslednjih godina uživa u tovu ćuraka!
- U mom rodnom Kraljevu imam porodično domaćinstvo koje je ostalo pusto posle smrti moje moje majke. Šteta da stoji prazno. Učinio sam sve da ga oživim. Gajim kokoške i ćurke i - milina jedna. Nema nikog da me davi i gnjavi, uživam na svežem vazduhu, slavuji me bude. Smisao života je da čoveku bude lepo, a meni je divno. Naročito kada dođe moja unučica Tara, koja ima četrnaest meseci. Nas dvoje se obožavamo, prva reč koju je izgovorila bila je - deda - kaže Pavlović.
Više ne vezem goblene
|
Zar ste se umorili od muzike?
- Ne mogu od muzike da se umorim, muzika je moj život. I dalje sam neumorni borac za srpsku muziku i kulturu. Dovoljno je da čovek makar jednu narodnu pesmu izvuče iz zaborava, pa je mnogo učinio za kulturu svog naroda. Otkrivam stare, zaboravljene pesme i ljubomorno ih čuvam za nove generacije.
A snimanje novih pesama, pojavljivanje u medijima, nastupi...?
- Prisutan sam svuda gde treba i kad treba. Pre nekoliko dana sam bio u emisiji "Pesma i bingo", za koji dan ću pevati na koncertu posvećenom Novici Petkoviću, često sam u "Žikinoj šarenici". Ništa novo neću snimati, sem ako nije izuzetno i u skladu sa našom tradicijom. Ipak sam ja istaknuti umetnik i to moram da pravdam ponašanjem i delom. Naravno, odradim i poneku, moderno rečeno tezgu. Znam, ne zovu me što lepo pevam, nego što sam lep!
Može li se živeti samo od penzije?
- Već šest godina zvanično sam u penziji. Penzija mi je pristojna, umetnička, oko 40.000 dinara ( nešto manje od 400 evra) . Pre nekoliko dana sam konkurisao za nacionalnu penziju i to po peti put! Ko zna, možda je jednog dana i dobijem. Četiri puta su me odbili bez ikakvog obrazloženja, ali ja ne gubim nadu.
