Tražili mi dve krave za prvu ploču

Kada je Živan Radosavljević, jorgandžija iz Bariča, doveo osmogodišnjeg sina Milančeta kod profesora muzike Dragana Stevanovića iz Obrenovca, da mališan uči da svira harmoniku, profesor je zatražio da mu Milanče pokaže prste koji moraju da budu gipki i savitljivi da bi se savladao instrument.

Profesor nije mogao da veruje - Milančetovi prsti na obe šake bili su delimično paralizovani! Odlučno je odbio je da primi dečaka u muzičku školu, a ovaj se rasplakao. Posle desetak dana otac i sin su se ponovo pojavili kod profesora, ali je ovaj i tada bio nemilosrdan. Nije prošlo dve nedelje a otac Živan je treći put doveo mališana. Profesor je uzdahnuo i rekao Živanu: "Dobro, ja časove naplaćujem, primiću ga, ali bacićeš pare uzalud."

Deda na samrti i 20 evra

Milanče nikada neće zaboraviti svadbu koju je svirao sa sinom Zoranom, takođe vrsnim harmonikašem, u jednom selu u okolini Obrenovca. - Kad je veselje uzelo maha, nevesta je od orkestra zatražila da odsviraju nekoliko pesama njenom dedi koji je bio gotovo na samrti i ležao u sobi na krevetu, obučen u svoje "stajaće" odelo i sa šeširom na glavi navučenim na oči. I vesela i tužna, unuka u venčanici dala je svom deki 20 evra da plati na kraju muziku, ali je deda strpao pare u džep sakoa. Tada se umešala baba, koja je vrisnula: "Nesrećniče, te pare su za muziku, a sutra ćemo pare na tebe da mećemo!" Recite mi, postoji li na svetu narod koji koji kao Srbi ume da se veseli, živi, umire i tuguje u isto vreme?! - veli Milanče.

Dogodilo se čudo! Za mesec dana dečak je savladao instrument, a posle šest meseci je svirao kao da se rodio sa harmonikom i bio najbolji u klasi.

- Ja sam živi dokaz da ne postoje prepreke kad čovek nešto voli i želi da uspe u tome - kaže Milanče Radosavljević (66), kompozitor, pevač i harmonikaš koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj narodnoj muzici.

Dok sedimo sa Milančetom u dvorištu njegove velike lepe kuće u Bariču i dok nam njegova supruga Miladinka iznosi posluženje, maestro zamišljeno posmatra svoje ukočene prste kojima je zaradio imetak svirajući na jednom od najtežih i najzahtevnijih muzičkih instrumenata i pevajući na svadbama, ispraćajima u vojsku i restoranima širom bivše Jugoslavije i Evrope.

Skoro sve pesme koje je komponovao i snimio za "Diskos" i PGP RTS i danas su hitovi. Mnogi naši iseljenici, kad su krenuli u beli svet, poneli su i Milančetove ploče s pesmama: "Anđelija", "Za ljubav sam mladost dao", "Tiho teče Kolubara" , "Magla pala na sokake", "Ti si htela i što nisi smela"...

Kad su udavali ćerke i ženili sinove, pozivali su Milančeta da peva i svira na njihovim veseljima, a on im je svojim pesmama mamio i smeh i suze.

Slavlje sa Erom

- Rodio sam se sa delimičnom paralizom prstiju jer me je majka na svet donela u vreme rata, dok je bila u zbegu, a otac na bojnom polju. Ali, sećam se da sam

Ne voli avion

Zahvaljujući talentu koji mu je, kako kaže, podario bog, Milanče je prokrstario Evropom, pevao je u Švedskoj, Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj. Svake godine mu stižu i pozivi da peva na veseljima naših ljudi u Americi, Kanadi i Australiji.
- Nikada nisam voleo letenje avionom, a preko okeana nikako. Zato, neka mi oproste naši iseljenici na dalekim kontinentima što se nisam odazvao njihovim pozivima da me vide i čuju. Sada je tehnologija napredovala, na internetu se mogu pronaći moji video snimci i najlepše pesme koje pevam, a unuke i unuci mi obećavaju da će me pomoću kompjuterskih veb kamera povezati sa obožavaocima, tako da ću i njima moći da pevam i sviram skoro na uvce - kaže Milanče vrlo ozbiljno.

odmalena pevao, nisam pošao ni u školu a već sam znao mnogo pesama, zabavljao pevanjem seljake u Bariču. Harmonika je tada bila za mene otkriće, kao kompjuter za današnje klince, preklinjao sam oca da mi je kupi. Moj Živan je svirao violinu, pa mi je uslišio želju, kupio mi je polovnu klavirsku harmoniku, spavao sam s njom.

Kasnije sam kod profesora Stevanovića savladao note, za tri godine završio njegovu muzičku školu i postao najbolji i najtraženiji harmonikaš u okolini Obrenovca. Kad bih se s časova harmonike vraćao kući, svirao sam i pevao po obrenovačkim poslastičarnicama za kolače, a onda su me zapazile vlasnici kafana, pa sam postao pravi kafanski muzičar. Svirao sam gotovo u svim restoranima u Bariču, Obrenovcu i Železniku, ali i na Ibarskoj magistrali. Sećam se da sam svirao u kafani "Čerga" one noći kada je Era Ojdanić kupio kafanu od vlasnika, čika Miće, i kad smo potpisivanje ugovora slavili sa Erom do zore - priča nam Milanče.

Međutim, iako je važio za vrsnog pevača i instrumentalistu, Milanče nije baš lako ušao u studio i snimio prve pesme. Nerado o tome priča zbog lošeg iskustva koje je imao s ljudima iz tadašnjih muzičkih kuća koji su za snimanje singlice sa dve numere tražili sve i svašta.

- Bio sam najpoznatiji kafanski i svadbarski pevač, mislim da je tada jedino Šaban Šaulić bio traženiji od mene, pa su mnogi videli u meni zlatnu koku, ali su hteli i da se ogrebu. Sećam se da su mi ti alavci najpre tražili pare, a onda, valjda računajući da sam seljak iz Bariča, jedan je zatražio da mu dam dve krave da bih snimio ploču! Brate mili, samo što nisu tražili da im dam ženu! - ne krije ogorčenje Milanče.

Ponuda Ace Stepića

Svirao je u jednom restoranu u Železniku kad su pred ponoć banuli harmonikaš i kompozitor Aca Stepić i tekstopisac Vlada Nikolić.

- Aca je pod miškom doneo magnetofon marke "uher" da bi me snimio uživo, a onda mi gotovo naredio da sutradan dođem kod njega kući i izaberem pesme koje ću snimiti za "Diskos" iz Aleksandrovca. Aca je držao predstavništvo te muzičke kuće u Beogradu. Odmah sam mu rekao da nemam para da platim snimanje pesama, ali je on samo odmahnuo rukom. Ubrzo sam uz Acinu pomoć snimio za "Diskos" singlicu sa dve pesme, tri godine je trajala naša saradnja, usledile su još dve singl ploče, a pesma "Za ljubav mladost sam dao" postala je hit, jedna od najtraženijih u narodu i najčešće emitovana na lokalnim radio-stanicama.

Muzički naslednici

Milanče Radosavljević uvek može da se pohvali da ima muzičke naslednike. Sin Zoran je školovan harmonikaš i uveliko je krenuo očevim stopama, svira u restoranima i na svadbama, a ćerka Biljana završila je Akademiju i profesor je klavira u Muzičkoj školi "Stanković" u Beogradu. - Srećan sam što su mi ćerka i sin muzičari, ali još više što imam od njih i unuke. Zoran i njegova žena su mi podarili Nikolu (16) i Aleksandra (12), a ćerka Biljana i njen muž Vanju (9) i Maju (8). Verujem da će i Maja i Vanja da se priklone muzici, prelepo pevaju i nameravam da ih upišem u hor "Kolibri". Verovali ili ne, pesme koje peva ovaj dečji hor su mi omiljene, naježim se kada čujem tu decu, za mene su to mali umetnici bez premca.

Milanče se nasmejao kad smo dodali da je postao hit pevač i upitali ga kako se osećao kao novorođena zvezda na domaćoj narodnjačkoj sceni.

- Daleko sam bio od zvezde, televizija je tada bila u povoju, postojala je samo TV Beograd, a "Diskos" se nije baš polomio da reklamira svoje pevače na državnoj televiziji. U to vreme sam se i oženio Miladinkom, rodio mi se sin Zoran, a onda i ćerka Biljana. Aca Stepić je zahtevao od mene da prestanem da muziciram po kafanama i na svadbama, da mi to kvari imidž, pa smo se razišli jer sebe nisam video kao muzičku zvezdu već kao privatnika, muzičara koji najbolje zarađuje na opštenarodnim veseljima.

Priznanje u Petrovčiću

Milanče nam priča da tri godine posle razlaza sa Acom Stepićem ništa nije snimio, niti ga je to interesovalo, ali je uveliko komponovao i pevao svoje pesme. To nije moglo da promakne čelnim ljudima u "Diskosu"

- Pozvali su me i ponudili mi uslove koje nisam mogao da odbijem. Snimio sam pesmu "Žena plave kose" i ubrzo za potpisivanje ugovora da snimam samo za "Diskos" dobio 60.000 dinara, a onda su počele da stižu i pare od prodatih ploča. Niko mi nije branio da sviram i pevam po restoranima ili na svadbama. Sećam se da sam jedne godine bio rekorder u plaćanju poreza u okolini Obrenovca i da su novine objavile da u tom kraju "nažalost, najbolje zarađuje jedan muzičar". Zamislite to "nažalost", a ni ime mi nisu pomenuli - ne može da se uzdrži od smeha naš domaćin.

To je bio početak prave estradne karijere maestra Milančeta Radosavljevića. Snimio je 50 svojih pesama i 10 koji su drugi komponovali, mogao je, kako kaže, da snimi i 500 numera, ali pesme nije želeo da štancuje.

- Sve moje pesme se i danas pevaju, narod ih je prihvatio. Nisam nikada učestvovao na takmičenjima i festivalima, u životu sam dobio samo jedno priznanje, u Petrovčiću, za očuvanje narodnog melosa, ali nema razloga da budem nezadovoljan. Ostao sam normalan čovek i sada me ljudi pozivaju da im sviram i pevam na veseljima, nema radio-stanice u Srbiji koja ne emituje moje pesme i mogu da budem samo srećan zbog svega toga - kaže Milanče Radosavljević.