Nema leka za bolesnu estradu

Ovo leto, Snežana Đurišić provodi radno. Putuje, peva i kloni se estradnih zavrzlama. Zbog toga je danima za novinare bila nedostupna. Nije želela da odgovara na škakljiva i provokativna pitanja o aktuelnim estradnim dešavanjima niti da se stavlja na bilo čiju stranu.

Putuje i peva: Snežana Đurišić

 

- Umetnik mora da ima slobodu da bi radio. Meni je moja sloboda izuzetno važna. Isto kao i ljudskost. Nažalost, toga je sve manje. Zato se sklanjam u neki svoj svet, gledam svoja posla i nikoga ne diram. Da nije tako, poludela bih u ovom ludilu.
 

Nemate nikakvih poslovnih problema? Niko vas nije uskratio za honorar? Niko vas nije uvredio?
 

- Sve je pod kontrolom, niko me nije prevario, izmanipulisao, nema nikakvih frka. Mnoge moje kolege ih izmišljaju, kako bi bili interesantniji. To mi izgleda krajnje bolesno. Ja sam odmalena naučena da radim kako treba, pošteno. Danas to nije moderno, ali teram po svome, ne umem drugačije. Neću da se uklapam u bolesne pojave i tačka!
 

Šta je još na estradi bolesno?
 

- Mnogo toga. Bolesno je što svako svakog može javno da uvredi, povredi, da mu udara na ličnost, dostojanstvo, porodicu. Bolesno je i to što je u stanju da posle toga tom istom pruži ruku i izljubi se s njim kao da ništa nije bilo. Jesam ja za varijantu praštanja, ali pre toga mora da postoji objašnjenje. Greške u životu jesu dopuštene, svi mi grešimo, ali uvrede nisu nešto što treba tolerisati.

Ima li leka za bolesnu estradu?
 

- Antibiotik za estradu ne postoji! Neću time ni da se zamaram. Život je isuviše kratak da bih ga trošila na gluposti. U svakom slučaju, na estradi ima mesta za svakakve pojave i svakakve ljude. Meni je najvažnija moja sloboda jer umetnik bez slobode ne može da funkcioniše. Neću nikome da se priklanjam, neću da učestvujem u nijednoj hajci. Svoja sam i zbog toga me mnoge kolege ne vole. To jest, polukolege.
 

Čime ste im se zamerili?
 

- Mnogima teško pada to što ne mogu da me kritikuju. To jest, ne mogu da kritikuju moje pevanje. Ispali bi smešni da opletu po tome kako pevam! Sami sebe bi napravili budalama. Boli ih to, ali šta ja tu mogu. Teško sam se borila da bih dovde stigla. Menadžersku zaleđinu nikad nisam imala. Sve sam gurala sama, prvo uz pomoć roditelja, kasnije uz pomoć supruga, koji je muzičar. Sad poludim kad čujem teoriju o tome kako neko izrabljuje decu.
 

Mislite na mlade junake takmičenja "Zvezde Granda"?
 

- Da! Sramne su priče o tome kako su izrabljivani. Ti mladi ljudi imaju prolaz na najgledanijoj televizijskoj stanici, sva vrata su im otvorena, imaju fantastičnu zaleđinu o kakvoj smo moja generacija pevača i ja mogli samo da sanjamo. Kamo sreće da smo imali nekoga da o nama tako brine. Bilo je nezamislivo nekoga pljuvati.