Lepa Brena za "Vesti": Australija željna naše pesme
Podvig je stići u Australiju, jer se putuje između 22 i 24 sata, a meni je Peti kontinent posebno drag zato što sam tamo bila 1985. godine kada sam imala fantastične koncerte koje je organizovao pokojni Raka Đokić. Ono što je specifično za Australiju je što naši ljudi nemaju priliku da nas često vide. Mislim da su emocije mnogo izražajnije i dolazak pevača se doživljava euforično i sa mnogo ovacija. Uvek smo mnogo lepo dočekani, kaže na početku razgovora za "Vesti" Lepa Brena, koja je završila australijsku turneju.
- Znam da još imam publiku koja voli moje pesme jer im donosim veliki deo optimizma, životne radosti, pozitivne energije, svega onoga što je odlikovalo nekada Jugoslaviju. Publika u Australiji gleda sa mnogo više ljubavi i poštovanja i na pevače i na našu profesiju i svi se ovde osećamo fantastično. Imali smo najbolju organizaciju. Ne volim reč dijaspora, jer mislim da je ta varijanta prevaziđena, ljudi su se odavno navikli na zemlju koja im je pružila jednu stabilnost i sigurnost.
Postoji sigurno jedna vrsta nostalgije, ali to je žal za zemljom koja jednostavno više ne postoji.
Kakav je osećaj nastupati sa sinom?
- Na svoj posao gledam veoma profesionalno i želim da nekim savetima pomognem Stefanu. On dosta upija i sam vidi, a potreban je i taj lični osećaj sa publikom. Niko ne može nikoga da imitira niti da ga nauči, jer on mora da oseti sam i da napravi tu emotivnu komunikaciju sa publikom, a vidim da mu to zaista ide od ruke.
Trajete 35 godina, odavno ste postali fenomen. Smatrate li da vam je slava bila suđena ili je to plod smelosti i truda, s obzirom na to da ste hrabro pomerili granice?
- Posle svega mislim da je svaki čovek predodređen da se bavi nečim. Nisu svetski šampioni džaba to što jesu. To su ljudi koji imaju petlju, snagu, energiju, koji u najtežim trenucima nekad i pokleknu, ali zato posle tog jednog pada, dižu se i ustaju učeći na svojim greškama. Mislim da je moj put bio određen. Znala sam kao dete da ću uraditi nešto, ali mislila sam da mi treba nečija pomoć. Nisam znala da ću dosta toga moći da uradim sama. Činjenica je da je to zaista jedan veoma naporan i težak posao, ali znate kako - odabrani su tu gde jesu, baš zato što su - odabrani. Znači, dobijate sve, ali zaslužni su vaš trud i rad. Ako se dajete hiljadu posto takve rezultate i dobijate. Ako se dajete polovično, takve rezultate ćete i imati.
Da ste na početku karijere, da li biste nešto promenili i šta?
- Nemoguće je vratiti se sada. Danas se na drugačiji način uspeva i u medijima može da bude svako. Naši uzori su bili ono što smo mi čitali u knjigama, gledali na TV i ono što smo mi mogli da pratimo u medijima - a to je bilo ono što je bilo najbolje i kod nas i u svetu. Da li je to književnost, politika, sport, medicina, nauka, znalo se ko je najbolji. Danas zahvaljujući globalnoj vizuri možete da gledate i vidite sve i svašta, biće teško ovoj novoj generaciji da bude stalno u vinkli i na dobrom putu, ukoliko nemaju dobre mentore koji će ih usmeravati šta je etički dobro, a šta nije. Izmenila bih mnogo stvari. Prvo ne bih radila toliko mnogo. Radila bih manje i čuvala bih svoje zdravlje i sigurno da bih više uživala. Morala sam da prolazim kroz mnogo teške periode, nisam znala da ljudi mogu da budu toliko dobri, ali isto tako toliko loši i zli.
Imate li neostvarenu profesionalnu želju?
- Naravno da imam! Zato što je ovo posao u kom uvek postoji šansa da nadogradite sebe i budete drugačiji i bolji. Ne bih smela da vam otkrijem koje su moje neostvarene želje, jer uvek ostvarim svoje zamisli uz mnogo, mnogo napora i uvek sam veoma, veoma srećna jer ta neizvesnost i proces stvaranja umeju da budu jako lepi. Znaju umetnici kad nisi zadovoljan i želiš da prevaziđeš sebe u odnosu na prošli put.
Profesionalizam na prvom mestu
- Da imam čarobni štapić, prvo bih promenila ekonomsku strukturu čitavog Balkana. Zahvaljujući naprednoj ekonomiji, menjaće se mentalni sklop i ljudi će živeti bolje. Veoma je važno da ljudi budu rasterećeni, sa dobrim mislima. Što se estrade tiče, treba mnogo da se radi, a što se profesionalizma tiče, da se zabranjuje taj primitivizam. Mi smo dali maksimalan doprinos kao Grand produkcija i kao profesionalci i dali smo mladim ljudima šansu. Naravno, ne treba zaboraviti ni one starije koji su oplemenili naše detinjstvo, mladost. Ja bih uvek starije mnogo više poštovala, u smislu da se država pobrine za sve te ljude.
Zadivljena Vijetnamom
Šta vas je najviše impresioniralo na porodičnom odmoru u Singapuru, Vijetnamu i na Baliju?
- Ovo je jedan veoma zaista dalek put, tako da nam je Boba isplanirao šta bismo mogli da vidimo. Na toj destinaciji bio je i Vijetnam, koji je zaista nešto posebno, pogotovo ako čovek zna istoriju ove zemlje, Ho Ši Mina, ako zna šta se tamo dešavalo u poslednjih 50, 100 godina. Tada može da shvati kulturu, običaje, geografiju, njihovu hranu, klimu, to je sve specifično i impresivno. Singapur je već destinacija koja važi za svetsku metropolu, gde odlazimo svake godine. Tu mi je sve urbano i veoma lepo i volim što je grad čist i totalno po mom ukusu. Jer, volim tu besprekornu higijenu. Što se Balija tiče, oduševljena sam svime, klimom, toplom vodom, hranom i ljudima, ubeđena sam da ću tamo ponovo ići.
