Ni godine Đerdan ne kidaju
Radost je još veća kada se deli sa najmilijima, a najlepše pesme se pevaju sa prijateljima uglas. Ovog puta pesme su se orile na neobičnom mestu. Prijatelji slavne pevačice Mire Vasiljević, osnivačice grupe Đerdan i "majke" najlepših glasova stare Jugoslavije, okupili su se u biskopskoj sali Doma za stare na Bežanijskoj kosi u Beogradu i pevali u čast njenog 84. rođendana.
Na bini su se smenjivale Gordana Stojićević, Izvorinka Milošević, Goca Lazarević... Ovo veselje organizovala je njena mlađa ćerka Jasna Vasiljević Milanović, koja je sa svojom grupom Ogrlica od bisera takođe ulepšala ovaj mini koncert. Izvorna muzika i numere poput pesama "Vidovdan" i "Ruse kose imaš ti" parale su dušu prisutnih koji su se borili da ne zaplaču. Za to vreme u prvom redu sedela je "mama Mira", ozbiljnog lica, sa šeširom na glavi. Neki bi rekli da je i sada slušala i strogo ocenjivala svoju decu. Ipak, ova dama priznaje da se svim silama trudila da ne pusti suzu.
- Osećam se kao da sam na nebu. Ali sam sebi rekla da suza ne sme da kane! Ni radosnica, ni ova druga. Jer, svaki put plačom pokvarim sve. Srce se steglo, ali tu je i dalje.
Mira je iznedrila brojne vokale koji su donosili radost ljudima od Triglava do Đevđelije. Sastav grupe Đerdan se vremenom se menjao, ali je uvek bilo utočište, škola i odskočna daska za mnoge umetnice. Pored Vere Ivković, Anđelke Govedarević, Gordane Stojićević, Gordane - Goce Lazarević u Đerdanu su pevale Izvorinka Milošević, Snežana Đurišić, Jasna Stoiljković, Desa Vuković, Jasna Đokić, Beba Tošić...
Sudbinska ljubav
Izvorinka Milošević je pokušala da dočara prohujale dane sa Đerdanom.
- Mi smo sve bile veoma mlade, Mira je bila velika zvezda tadašnje Jugoslavije. Ona je oformila ansambl i pozvala talentovane devojke. Pored toga što smo bile darovite, bile smo i mnogo lepe. Napravile smo grupu Đerdan sa ciljem da zaista očuvamo našu tradiciju. Koliko smo uspele u tome pitaj boga, ali je ostala velika uspomena.
Mnogi kažu da je osim uspomene na stara vremena Đerdan u amanet ostavio neprocenjivu muzičku riznicu. Izvorinka veli da paralela između današnje muzike i one koja je nekad uveseljavala ljude ne može da se povuče.
- To su dva sveta. Šta je bilo više se nikad ne može vratiti na taj način. Postoje lepi događaji, priredbe i ovakvi povodi koji neguju našu tradiciju i pesmu, ali uglavnom se sve svodi na veliki biznis. Muzika više nije muzika, ogroman novac je posredi. To svi znamo. Sve što gledamo su šou programi plaćeni velikim parama i bitka za gledaoca je na prvom mestu. Sve ostalo je nevažno. Ovo su neka potpuno druga vremena. Mi koji smo iz te neke ranije priče snalazimo se i plivamo zahvajujući imenima koje smo stekli. Da smo sada počeli, ne bi nam bilo lako.
Popularnost dama iz Đerdana bila je nemerljiva, ali kako kaže Izvornika, napadnih ljudi na nastupima nije bilo.
- Svi su nas tada gledali sa strahopoštovanjem. Srdačnošću i čistim srcem su nas prihvatali svuda. Nisu nas gledali kao objekte, iako smo sve bile mlade. Prvi momak koji mi je rekao "Kako ste vi lepi" bio je moj budući suprug. On je Miša Blam, veliki džez muzičar, koji je nažalost preminuo. Zahvaljujući Đerdanu i bavljenjem tom vrstom muzike stekla sam i jednu od najvećih ljubavi u životu.
Publiku zarazile smehom
Pevačica Gordana - Goca Stojićević je i pre Đerdana bila solista Radio Beograda. Kaže da je u grupu Mire Vasiljević došla krajem 1973. godine, a da je sedamdesetih već postala član Radio Beograda zahvaljujući Muzičkoj pozivnici, radio festivalu popularnom u to doba.
- Snimila sam nekoliko ploča pre ulaska u grupu, znači nisam bila potpuno anoniman pevač, ali u Đerdanu mi je bio najdragocenija scensko-muzička škola. Neprocenjivo iskustvo vezano za scenu. Mi smo mnogo radile, imale smo prosečno po 25 radnih dana u mesecu. Pritom u svakom danu smo imale retko po jedan koncert, uglavnom dva ili tri. Do te mere je Đerdan bio atraktivan i zanimljiv publici.
Takve napore su, kaže, savladavale jer su bile mlade.
- Mladost mnogo toga izdrži, a pogotovo ljubav prema muzici. To je nešto što ti pruža dodatnu energiju. Ljubav i muzika su najveći eliksiri u životu, tako da to nije bio nikakav problem. Tek osetiš umor kad se sve završi.
Radila je danonoćno bez sna, iako grlo traži odmor.
- Kada sam se tako mrtvosana bacala u krevet, znala sam da spavam po 12 sati. Tako se izdržavalo u mladosti. Sada to ne mogu ni da se zamislim.
Za Miru Vasiljević veli da je sinonim za profesionalizam.
- Kod Mire su tačnost i odgovornost na prvom mestu. Mnogi ovaj estradno-muzički posao smatraju više zabavom nego profesijom i obavezom. Mira nas je naučila da moramo da budemo precizne i savesne i da je javna scena za nas imperativ i zakon koji ne smemo da zanemarimo. Ta lekcija mi se urezala u život.
Seća se mnogih dogodovština.
- Sve smo bile mlade i lude u to doba. Mira nam je, normalno, bila kao mama, jer je malo starija od nas. I samim tim je pokušavala da sputava tu našu ludu mladalačku energiju koja je, recimo, umela da nas dovede u situaciju da samo jednim migom jedna od nas zasmeje sve ostale. To sam manje-više bila ja. Mira se kao ljutila na nas, a na kraju se i ona zasmeje, pa čak i publiku zarazimo smehom. To su bile najupečatljivije i najučestalije pojave na nastupima. Mogu reći i najlepše, jer smeh je ipak lek.
Životna akademija
Pevačica Jasna Stoiljković je svojevremeno krstarila starom Jugoslavijom sa grupom Đerdan.
- Kreneš iz Beograda, pun autobus pevača. Imaš večeras nastup u Skoplju, a sutra u Somboru. Onda prekosutra u Nišu. Samo se prespava i ujutru kreće na put. Valjda smo bili mladi pa smo sve izdržavali.
U Đerdanu je počela da peva sa 23 godine. Malo ranije je počela da snima trajne snimke za Radio Beograd.
- Tako je mene Mira našla. Došla je u Radio Beograd da traži mladu pevačicu. Ja sam tada radila u palati Beograđanka kao prodavac na galanteriji. Onda je dolazila i virila iza stubova da me vidi kako izgledam, jer su "đerdanke" bile i lepe i talentovane.
Ističe da su sve devojke došle u Đerdan uglavnom kao formirane ličnosti, ali ukazuje da su Mirine lekcije koje su prevazilazile muzički odgoj bile životna akademija.
- Kod nje u mnogim stvarima nije bilo šale. Ona je bila pomalo stroga, pravedna i beskrajne duše. Jer da nije bilo tih njenih osobina ne bi bilo ovo sve ovako. Ja sam bila jedna od tih koja puši. Bilo je jurnjave i trčanja i bežanja da me Mira ne vidi.
Smatra da je, bez lažne skromnosti, Đerdan bila najpopularnija ženska grupa u zemlji.
- Mi smo ljudima nudile program od dva sata, izlazile smo igrajući i pevajući. To ne može svako. To mora da se nauči i ozbiljno uvežba. Bez obzira na to što kažu bile ste mlade, to nije lako. Ali kad voliš nešto, sve je lako...
Biciklom po Sremu
Jelica Despot iz Stare Pazove, predsednik udruženja društva za afirmaciju invalida Feniks iz Stare Pazove je Miru Vasiljević ponovo aktivirala posle 14 godina mirovanja.
- Ja sam, inače, autor i voditelj emisije "Prozori duše" već 25 godina. Miru sam jedva naterala da dođe, čekala sam je 12 godina da pristane. I od tada ona sa svojim Đerdanom ponovo diše, peva i uveseljava.
Veli da je slušaocima toliko falio Đerdan da su razmišljali da prave peticiju PGP-u da se vrate, a Mira je tada govorila: "Ljudi, nemojte, ja sam kriva, nisu oni, ja sam se povukla."
- Narod je taj koji je inicirao Mirin povratak. Ja sam samo bila karika koja je pomogla da se to ostvari. Zanimljivo je da je jedan naš verni slušalac mnogo voleo Miru i Đerdan. On je biciklom odlazio gde god da je ona imala koncerte po Sremu.
Sreća ne bledi niti nestaje
Gordana Stojićević veli da je imala sreće u životu da i posle Đerdana sarađuje sa divnim ljudima.
- Sreća je deljiva. Ne bledi niti nestaje, "sveti život nam je daje i večito ona traje", to je neka moja vizija i moto sreće. Međuljudski odnosi i muzika je grade. A uz muziku je sve lakše i lepše, tuga je manja, a sreća veća kada se deli sa muzikom i dragim ljudima oko sebe.
Crnkinja iz Afrike
Anegdota na nastupima Đerdana je bilo, navodi Izvorinka, a posebno joj je ostalo urezano u sećanje nastup grupe na proslavi rudnika bakra Majdanpek.
- Mi smo bili ekskluzivni gosti. Svi smo sedeli za velikim stolom i generalni direktor basena Bor, kome je pripadao rudnik bakra, potpuno čista srca upro je prstom u mene i upitao: "Ova crnkinja, odakle vam je ova crnkinja ovako lepa?" Moja Goca (Gordana Stojičević), sa kojom sam odrasla, odgovorila je kao iz topa: "Ona je došla iz Afrike." Svi prisutni su prasnuli u smeh.
"Balada o majci"
- Nedavno sam evocirala uspomene. Postojao je u Đerdanu partizanski splet pesama. Jednog dana potegli smo priču o narodnim herojima, ja sam ispričala Miri da je na Oplencu živela izvesna Darinka Radović. Četnici su joj ubili ćerke od 14 i 17 godina, a zatim i nju jer nije htela da oda partizane sakrivene u zemunici. Posle dva dana smo ponovo pošli na neki koncert. Ona mi je pustila pesmu "Balada o majci". To je prvi ili drugi put izvedeno bilo u Dvorani Pionir, to je sada Dečji kulturni centar. Tu smo imale koncert Prve proleterske divizije bivše Jugoslavije. Pevala sam, odnosno imala sam tekst, a Đerdan me je glasovima pratio. To je akapela. Ja ne znam kako sam pevala, znam da smo i Mira i ja plakale i pevale. Videla sam prvih deset redova ljudi koji su bili stari i ispijeni i svi do jednog nisu mogli da zaustave suze - seća se Jasna Stoiljković.
