10+10 sa Merimom Njegomir
Gšća naše redovne rubrike 10+10 bila je pevačica Merima Njegomir. Ona nam je, između ostalog, otkrila koji aplauz pamti, kome se divi i o čemu je maštala kao devojčica.
1. Ko je najzaslužniji za Vašu karijeru?
- Pre svega, moja majka i Bog koji mi je podario talenat, a usput se u životu nađu ljudi koji pomognu.
2. Kako se borite sa tremom?
- Trema naiđe i posle ovoliko godina. Volim je jer onda znam da sam skoncentrisana na ono što radim. Ne postoji umetnik koji nema tremu.
3. Koji aplauz pamtite?
- Ima ih mnogo. Izdvojila bih onaj u Domu sindikata pre više od 20 godina kada je bio novogodišnji koncert narodne muzike sa Simfonijskim orkestrom i horom. Nakon što sam otpevala "A što ti je, mila kćeri", cela sala, ali i članovi hora i orkestra su ustali da aplaudiraju.
4. Šta sebi nikada neće oprostiti?
- Ima stvari koje pokušavam da oprostim. Situacije kada si mlad i tvrdoglav, pa se boriš protiv svega i svih, a znaš da je to osuđeno na neuspeh.
5. Kome se divite i zašto?
- Hrabrim ljudima koji u svakom trenutku mogu da kažu i urade šta misle i žele. Divim se slobodnim ljudima u svakom smislu.
6. Kao dete maštali ste da budete...?
- Nisam ni sanjala da ću biti pevačica. Volela sam sport, ritmičku gimnastiku, trčanje... Sport je za mene nešto posebno jer samo pošteni ljudi mogu da budu sportisti. A poštenje jako cenim.
7. Kakvu muziku slušate?
- Privatno volim da slušam Barbru Strajsend i Selin Dion.
8. Odmor koji pamtite i po čemu?
- Nikad nisam išla na odmor i kada sam na moru obično pevam. Takav mi je karakter, tri dana opuštanja mi je dosta i već četvrtog ne znam šta ću od sebe.
9. Gde biste najradije živeli?
- U Budvi ili na Kosmaju, u prirodi.
10. Neostvarena želja?
- Želim da, kada se smirim i završim sve pevačke projekte, odem da živim u Budvu ili na Kosmaj.
