Cune ide u penziju
Legendarni pevač Predrag Cune Gojković (78) odlučio je da se posle 62 godine povuče sa estradne scene i da živi miran, penzionerski život.
Intepretator sevdalinki, narodnih, starogradskih i meksikanskih pesama u ispovesti za "Press" prisetio se teškog detinjstva, đačkih dana sa Batom Živojinovićem, Batom Stojkovićem i Ružicom Sokić i sudbonosnog susreta sa suprugom Leposavom, s kojom je u braku 48 godina.
"Posle 62 godine pevanja vreme je da povučem ručnu. Živim od penzije u kojoj sam već 19 godina i ne idem na koncerte jer je to mučno za moje godine. Dosta me je bilo!", kaže Cune, i priznaje da što je stariji ima veću tremu od publike.
|
Razlaz sa Tozovcem i Miroslavom
Na vrhuncu slave otišao je u Ameriku, pa je po povratku u Srbiju morao od nule da započne karijeru. Na scenu ga je vratio tenorski trio, u kome je nastupao zajedno sa Predragom Živkovićem Tozovcem i Miroslavom Ilićem.
|
"Imam tremu veću nego ikad! Retko pevam, a glas traži trening i nisam u situaciji da održim nivo na koji je publika navikla. Trema utiče na kvalitet, ali mi iskustvo pomaže da je savladam", navodi Cune.
On priča da detinjstvo pamti po nemaštini. "U Beograd su svi došli Balkanskom ulicom, a mi Avalskim putem. Sećam se Kragujevca i pakovanja stvari u kamion. Imali smo skromno pokućstvo, pa je sve stalo u jedno vozilo. Usput su se stakla lomila, otac se nervirao i pokušavao da ih zadrži dok smo mi sedeli u kabini", kaže Cune i dodaje:
"Dubok trag na mene ostavilo je bombardovanje 6. aprila 1941. godine, koje me je zateklo na putu ka Sokolani, gde sam krenuo na redovnu probu. Majka me je probudila u 06:45 i izvela na ulicu, a samo koji minut kasnije bomba je pala na zgradu Osnovne škole „Vojislav Ilić", koju sam pohađao. Tokom bombardovanja Pašinog brda, gde sam živeo, poginuli su mi drugari i njihove porodice.
Mučan je bio i period od oslobođenja do pedesetih godina prošlog veka.
"Sećam se besposlice, gladi, bonova za hranu i proganjanja od strane nekih ljudi iz meni nepoznatih razloga, jer tad nisam znao šta znači biti politički protivnik. Viđao sam kuće zavijene u crno i slušao plač drugara i drugarica kad bi im tatu odveli u logor ili na streljanje", seća se Cune.
Osmu mušku gimnaziju pohađao je sa proslavljenim glumcima Batom Živojinovićem, Batom Stojkovićem i Ružicom Sokić, s kojom je često išao na igranke.
"Najbolji provod bio je u „Najlon bašti", gde sam im pevao, a onda smo odlazili u „Lazanac". To je bilo opasno mesto u kom su se susretali klanovi i uvek bi izbila tuča zbog neke devojke. Često smo veče završavali na klupicama u parku gde sam parovima svirao na gitari. Oni su kasnije odlazili u mrak na Kalemegdanu, a ja sa gitarom kući. Nisam bio te sreće da budem šmeker, jer sam bio nizak", kroz osmeh priča Gojković.
Suprugu Leposavu upoznao je na Svetom Stefanu gde je on pevao, a ona letovala. Posle samo dva sastanka odlučili su da se venčaju.
"Tad smo se prvi put posvađali oko toga koje stvari ćemo kupovati. Istog trena shvatio sam da sam „pečen", „gotov" i „obaren" i da mi više nema biranja! Evo, posle 48 godina braka još je uz mene. Ona je pametna žena i imala je razumevanja za moj posao", kaže Cune, i tvrdi da suprugu nikada nije prevario:
- „Točiti med, a ne liznuti prste" smatra se skoro nenormalnim, ali ja nisam liznuo prste! Moramo priznati da ljubav prođe, ali je tolerancija ono što nastavi da održava dvoje ljudi u zajednici. Ja sam tvrdoglav, ali moju Leposavu ljutnja brzo prođe. Priđe, poljubi me i ja omekšam.
