Snežana Đurišić: Kako mi je Tito održao reč?

Na festivalu "Beogradsko proleće", u maju 1971. godine, 12-godišnja devojčica Snežana Đurišić iz Kraljeva otpevala je pesmu "Rođendanska torta". Bila je to senzacija, novine su danima o tome pisale. Josip Broz Tito pozvao je Snežanu u Beli dvor da 25. maja, na njegov rođendan, iseku zajedno rođendansku tortu.

- Nije bilo srećnijeg deteta od mene. Otac mi je bio vojno lice u Kraljevu i hteo je da pukne od ponosa. Sećam se da me je majka obukla kao princezu. Tito je bio raspoložen i radoznao. Svašta me je pitao, gde mi rade mama i tata, šta volim da jedem, na kraju šta želim da budem kad porastem. Rekla sam mu da silno želim da upišem srednju muzičku školu u Beogradu, da je tata tražio nekoliko puta prekomandu, ali mu je vojska ne da. Dok sam mu se žalila i suzu sam pustila - smeje se Snežana dok se priseća susreta sa Josipom Brozom.
 

- Tito me je poljubio u kosu i rekao mi da ne brinem. Već u septembru otac je dobio prekomandu za Beograd, tako da smo sestra i ja nastavile školovanje u prestonici.

Mikrofon i škola

Pevačica Snežana Đurišić, danas je srećno udata žena, majka i baka svojim unucima. I danas kaže da veruje da joj sudbina nije odredila da bude Titov gost, možda danas ne bi bila pevačica, muzički obrazovana, ko zna gde bi je odveo drum sudbine.

Karijera vedete naše narodne muzike tekla je silovitom uzlaznom linijom. Kao 13-godišnja devojčica počela je da snima singlice, nastupa na koncertima, ali i završava školu.

- Bile su to moje najsrećnije godine u životu. Kao srednjoškolka sam već zarađivala, postajala ime na estradi. Verovali ili ne, čak ni pubertet nisam osetila. Sanjarila sam da prošetam sa nekim zgodnim dečkom kroz grad, ali sve je ostajalo na tome. Valjda sam se zato rano i udala, u 18. godini, za čoveka iz branše, harmonikaša Slobodana Gvozdenovića - veli Snežana.
 

Brak sa Solobodanom bio je njena druga prekretnica u životu, ali i karijeri.
 

- Udala sam se za Slobodana 1977. Muzički me je izbrusio, snimila sam pesme "Nema ćara od bećara" i "Mala soba, tri sa tri" i postala hit pevačica. Ni sama ne znam koliko sam pesama do sada snimila, estrada je postala moj život, opsesija... Ali, deca su mi ostala, nekako, bolna tačka u životu. Rodila sam ćerku Maju, a onda sina Marka. Slobodan i ja smo putovali, radili, nisam imala vremena da se posvetim deci onoliko koliko sam želela. Obasipala sam ih poklonima da bih se iskupila, možda bih samo to u svom životu promenila i žao mi je što nisam rodila barem još dvoje dece - iskrena je Snežana.
 

Kada je Snežanin suprug počeo da se bavi privatnim biznisom, početkom 90-ih godina zaputili su se u Ameriku gde su ostali šest godina i tamo školovali decu.
 

- Nisam želela da prekinem karijeru. Dolazila sam u Beograd i snimala albume. Sećam se da sam doživela šok kada sam 1993. došla u Beograd da bih učestvovala u snimanju novogodišnjeg šou- programa za RTS. Zatekla sam gomilu ljudi koje ne poznajem, pevača sa sumnjivim vokalnim kvalitetima, zvuk koji ne razumem, kao da sam tu pala s Marsa. Na svoju sreću, nekako sam se prilagodila tim folk novotarijama. Kasnije mi ništa više na estradi nije bilo čudno, ni novi zvuk, ni spotovi, ni žuta štampa u kojoj su počele da izlaze neke glupe priče o meni i izmišljeni tračevi - priča Snežana.

Odbrana mosta

Još jedan šok za Snežanu usledio je 1999. kada je NATO počeo da bombarduje Srbiju i Beograd.

- Jednostavno bi me pozvali iz Skupštine grada i rekli: "Gospođo Đurišić, pevate u tom gradu, na tom trgu." Suprug me je vozio kolima, išla sam i pevala kao da sam zombi. Onda su me pozvali da "branim Brankov most" u Beogradu. Otišla sam i kada sam ugledala tu masu na mostu, ljude kako drže decu na ramenima, počela sam da se tresem, vratila sam se kući. Muž i ja spakovali smo stvari i sa decom otišli u Austriju. Ostali smo tamo do kraja rata. Kasnije me je moj prijatelj Milovan Ilić Minimaks u jednoj njegovoj TV emisiji prozvao zbog toga. Posvađali smo se. Svaki čovek ima pravo da se uplaši, strah ne može da se meri i premerava - priča Snežana.
 

Iako je baka, Snežana Đurišić i danas snima, putuje, ne da se godinama.
 

- Život me nije uvek mazio, imala sam strašne lomove. Poznato je da je moj sin krivac za tešku saobraćajnu nesreću, da je 16 puta operisan, a kako sam ja sve to preživela samo moja duša zna. Majka sam, pa o tome više ne mogu niti želim da pričam. Sad je sve dobro, Marko i njegova supruga podarili su mi unuka Miloša, a ćerka Maja, koja je udata i živi u Njujorku, ima sina Luku i ćerku Teodoru. Imam kome da se radujem. Za sve životne nedaće spas nalazim u Bogu i usrdnoj molitvi.