Nikad više pred oltar

Beogradska novinarka i autorka emisije "Balkanskom ulicom" Vesna Dedić-Milojević oglasila se ovih dana svojim prvim romanom. Reč je o knjizi pod nazivom "Zauvek u srcu". Tema ovog romana je ljubav, a ona tvrdi od ljubavi važnije teme i nema. Glavne junakinje romana su tri veoma uspešne mlade žene u kasnim tridesetim koje preispituju sebe na temu najbitnijih životnih pitanja.

 Vesna Dedić-Milojević

 

Kako ste odlučili da napišete ovaj roman?
 

- Jedino što umem dobro, lako i sa verom u sebe da radim to je da pišem i da govorim. Pod uslovom da se ne prihvatam pisanja i priče o kojoj pored enciklopedijskog nemam i iskustvo. Pisanje romana "Zauvek u srcu" je bio moj odgovor na pitanje šta da radim uveče kada završim sve obaveze oko posla, kuće i kada Lenka zaspi. Umesto da gledam serije, vesti ili da čitam knjige i posle dve stranice umorna zaspim, ja sam pisala roman. Neke žene uveče pričaju telefonom sa prijateljicama i analiziraju sudbine ljudi koji ih okružuju, a ja sam svoja zapažanja o ljudskim sudbinama koje su me doticale u poslednjih nekoliko godina, pretočila u roman.
 

Šta je tema romana?
 

- To je melodrama koja govori o životu tri popularne beogradske glumice koje se u svojim kasnim tridesetim pitaju da li im se sve važno u životu već desilo i da li je pametno da i dalje sanjaju "cipele druge žene".
 

Zašto ste odabrali ljubav?.
 

- Ne znam nijednu važniju temu od one o kojoj govori i moj roman, a to je kako da budemo srećniji, voljeniji, poštovaniji, uspešniji, bogatiji. Ta jurnjava za srećom nas dovodi u mnoge smešne situacije, one koje nam razdiru emocije, ali i u bezizlazne. Mojim junakinjama se sve lepe i sve ružne stvari dešavaju upravo iz nastojanja da budu savršene u poslu, savršene u braku, savršene kao majke, savršene i kada su ostavljene i kada ih ostavljaju...
 

Koliko autobiografskog ima u vašem romanu?
 

- Mene su na fakultetu učili da bi književno delo trebalo odvojiti od života pisca i nikada im nisam poverovala. Onaj ko tvrdi da u njegovoj pesmi, romanu, u drami nema ničeg doživljenog, sigurno laže zato što se stidi ili voli da obmanjuje ljude ili nije zreo kao čovek. Naravno da u romanu ima mojih ličnih iskustava, doživljaja i sudbina ljudi koji me okružuju, koje sam intervjuisala, koje sam sretala. Prednost romanopisca je što može da se igra sa svojim iskustvima. U svakoj mojoj junakinji ima i pomalo mene.
 

Statistike pokazuju da čitaoci ljubavnih romana nisu samo žene, te da je sve više muškaraca...
 

- Ako su muškarci pristali da im žene budu šefovi na radnom mestu, da ih u braku često finansiraju žene, ako redovno koriste parfeme i pomade, ako pristaju da im žene u kafani plate piće, ako redovne čitaju tabloide i umesto o fudbalu razglabaju o stajlingu pevačica... ne vidim da je problem da čitaju romane ženskih autora. Jedan kritičar mi je rekao da moj roman nije tipično ženski, da nije sladunjav, pa eto verujem da će svaki muškarac koji drži do sebe kupiti moj roman i pokloniti nekoj koja mu je ostala zauvek u srcu i onda ga makar krišom pročitati. Svi muški likovi u romanu su odlični frajeri za kojima žene gube glavu.
 

Hoćete li u Crnu Goru?
 

- Leto ću provesti u Crnoj Gori, malo u Podgorici, više u Budvi i ostati nadam se do kraja avgusta. Moja Lenka je već u Crnoj Gori, druži se sa četvoro dece mog brata, a ja ću im se pridružiti kada završim ciklus gostovanja u emisijama mojih kolega sa svih televizija koje su me bezrezervno podržale u predstavljanju romana. U Crnoj Gori sve volim osim da radim. U planu je i letnja crnogorska promocija, a ako je i ne bude, to će biti samo zbog toga što ja više volim sa Lenkom i prijateljima da jedem školjke i pijem vino na Pržnom, nego da se doterujem i promovišem. Ali, biću valjda vredna...
 

Živite godinama u Beogradu, da li Vam je Crna Gora ostala zauvek u srcu?
 

- Jeste meni je Crna Gora zauvek u srcu. Kada kažem "idem kući", to znači idem u Beograd, a "idem doma", putujem u Podgoricu. Odrastala sam i u Crnoj Gori i u Beogradu. U Beogradu sam naučila šta se sve mora i šta se sve može, ali sam i za sebe i za svoje prijatelje i šefove zadržala pravo da uvek kažem ono crnogorsko "radi kako te volja".
 

Koji su vaši književni uzori?
- Pre svega sam novinar i mislim da sam u toj sferi profesionalno nadmoćna i mogu da se upoređujem sa svojim nekadašnjim uzorima Draganom Babićem, Mirom Adanjom, Aleksandrom Tijanićem ili Mirom Bobić-Mojsilović. U sferi romana - hajde da postanem neka Mir Jam tranzicije... Znam da će zbog moje knjige svi plakati i smejati se, ali znam i da takvi romani ne dobijaju NIN-ovu nagradu. Ovih dana počela sam da pišem nastavak romana "Zauvek u srcu" koji ćete čitati pred novu godinu.
 

Iza sebe imate jedan brak. Da li ste izgubili veru u ovu instituciju?
- Iza sebe imam jedan brak i neću ih imati više. Svima koji su nameravali da me prose, javno poručujem: "Ne, hvala".
 

Ima li situacija u kojima pomislite da vam nedostaje muška ruka u kući?
 

- Ne vidim da je meni teže nego majkama koje su u braku. Retko viđam očeve koji šetaju decu, dovoze ih u školu, vode u pozorište ili vuku kese sa pijaca. Razlika je samo u tome što kada se meni pokvari česma zovem i platim odmah majstora, a one koje su u braku čekaju mesecima da se suprug doseti da to sam uradi ili da pozove majstora.
 

Koliko se posvećujete sebi?
 

- Na tretmanu lica nisam bila skoro dve godine, oslanjam se na dobru genetiku i dobre kreme. Volim masaže i maserka mi dolazi po pozivu, a kada odem u SPA centar na Bežanijskoj kosi, biram kupanje u magarećem mleku.