Radio stanica koja je osvojila dijasporu: Pesma leči nostalgiju
"Stižu nam mejlovi od naših ljudi sa svih strana sveta. Pišu da ih pesme koje puštamo podsećaju na divne dane u domovini. Vole stihove uz koje su odrastali, a posebno im je drago što mogu da ih čuju i njihova deca. Muzika njihovog detinjstva i mladosti ih dirne u dušu i probudi im sećanje na nezaboravna zimovanja, letovanja, druženja sa dragim ljudima. Uz naš radio evociraju uspomene i prepričavaju dogodovštine koje su im obeležile život. Digitalne radio stanice čuju se od Aljaske do Meksika. Tačno znamo koliko ljudi nas sluša".
Ovako na početku razgovora za "Vesti" Maja Rakovic, vlasnica i glavna urednica Naxi radija, opisuje kakve utiske u rasejanju ostavlja program jedne od najslušanijih stanica u Srbiji.
- Najčešće nam pišu ljudi iz Amerike i Australije, kod njih je nostalgija najsnažnija. I pevači nam sa turneja šalju video zapise. Nedavno nam je Zijo Valentino poslao snimak razgovora sa našim zemljacima sa Novog Zelanda i Australije. U emisiji "Dodir noći" ispunjavamo muzičke želje. Jedan slušalac iz malog mesta kod Diseldorfa je tražio, recimo, da čuje Bobu Stefanovića. Kada je Zdravko Čolić bio u emisiji "Mojih 50", javila se Sarajka, njegova najbolja drugarica iz detinjstva, koja živi u Americi. Rekla je da joj je drago što je ostao isti. Mislim da nema mesta gde nas ne slušaju. Na jednom aerodromu u Kolumbiji zvanična radio stanica je Naxi nacional. Zahvaljujući radiju više nema granica - priča naša sagovornica, inače predsednica Udruženja radio stanica RAB Srbija.
Žena zmaj
Na regionalnom Samitu preduzetnika srednje i jugoistočne Evrope "300 najboljih", održanom u Dubrovniku, Naxi radio je dobio nagradu za doprinos promociji preduzetništva.
- Presrećna sam što je uspeh Naxi radija prepoznat u regionalnim okvirima. Ovo priznanje govori koliki značaj radio kao medij ima u savremenom društvu - kaže Maja koja je prošle godine dobila nagradu "Cvet uspeha za ženu zmaja" - specijalno priznanje za uspešan poslovni model Udruženja poslovnih žena Srbije.
Studirala je filozofiju i sociologiju, radila u državnoj firmi, ali je sve to ostavila, jer je verovala da će je ljubav prema radiju usrećiti u životu.
- U Beograd sam došla iz Sarajeva u kojem sam živela do 13. godine. Detinjstvo sam provela u gradu, u čijim kafićima su sedeli najpopularniji pevači, sa kojima ste mogli da se družite. Bilo je to vreme Bijelog dugmeta, Valentina... Čola je bio najveća zvezda. Muzikom sam lečila nostalgiju prema gradu u kojem sam odrasla. Upravo zato sam odlučila da odem iz državne službe gde sam radila i osnujem radio na kome se pušta domaća muzika. Usledila je podrška slušalaca, ali bilo je onih koji su smatrali da ne treba emitovati muziku iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine - ističe Maja Rakovic.
Ponosna je što je uvela domaću muziku na velika vrata.
- Možda je to bila hrabrost, jer bilo je različitih pretnji, ali sam zaista mislila da sam na pravom putu i da je to neka moja misija. Obično me svi pitaju zašto mi puštamo muziku iz bivše Jugoslavije, a u Hrvatskoj se, recimo, ne mogu čuti pesme naših izvođača. A onda oni meni kažu da se na njihovim mjuzik testinzima jednostavno pokaže da ljudi ne vole takve pesme. Vi protiv takvog argumenta ne možete ništa. Ja uvek idem onom logikom da ne treba da se ugledamo na takve stvari. Ako oni to ne rade, to je njihova velika greška i smatram da to nije u redu i moj je moto da dobre pesme nisu ništa krive.
Deca idu maminim stopama
Kao uspešnoj poslovnoj ženi nije joj bilo lako da napravi balans između karijere i porodice. Maja je uspela i u tome i danas je ponosna majka i baka.
- Nikad nisam bila na roditeljskom sastanku do trenutka kada je razredna odlučila da me dovede. Želela sam da svojoj deci omogućim školovanje, da putuju po celom svetu, da im omogućim lepu budućnost. I uspela sam u tome. Oboje danas rade na radiju. Životni partneri su imali najmanje tolerancije i to je verovatno razlog što sam imala dva braka. Nikad nisu razumeli da uveče treba da odem na neku promociju, preko dana na ručak i da sam vrlo često na službenom putu. Ostalo je to tradicionalno shvatanje u našem narodu da je muškarac taj koji mora da vodi i da bude uspešniji. Kad sam postala baka, gledala sam da budem što više sa unučicom.