Na sceni kao bokser u ringu
Hari Varešanović (56) odavno je pronašao čarobnu formulu za uspeh. Nežnim, romantičnim pesmama osvojio je publiku, dame ga obožavaju, a on ne posustaje ni posle tri decenije karijere. I dalje peva o ljubavi, a od politike se drži podalje, kao i uvek.
Do sada je više od 50 puta nastupao u beogradskom Centru Sava, a ponovo će na istom mestu zapevati 8. marta.
- Najviše pamtim prvi nastup u ovoj dvorani 1988. godine. To mi je ostalo urezano u sećanju, ali i u duši. Beograd se menja, promenio se u ovih 30 godina, ali se verovatno menjam i ja. Šta znam, svakog jutra se pogledam u ogledalo, pa i ne primećujem. Mnogo toga me veže za Beograd jer sam kao jedan od sarajevskih dijamanata, ali nebrušen, došao u beogradsku radionicu. Ko kroz tu radionicu nije prošao, taj nije postao zvezda. Ja sam prošao taj proces proizvodnje, a Beograd me je oblikovao - kaže Varešanović.
Koliko se publika promenila za ove tri decenije?
- I publika i ja smo se promenili. I svet se menja, drastično. Ponosan sam da ovo što ja radim traje tri decenije i da ljudi i dalje vole moju muziku. Ta veza između mene i moje publike je neraskidiva.
Kakav je osećaj kad se pojavite na sceni? Imate li tremu?
- Uvek isti. Volim da pevam, pevam zbog sebe i prenosim tu moju ljubav prema muzici drugima. Tu se ništa ne menja. Nikada nisam imao 50 opcija, već samo jednu, da radim ono što znam i volim. Kad sam na sceni, adrenalin kola mojim venama, gorim kao bokser u ringu - slikovito objašnjava Hari. On ističe da nije lako biti pevač, stalno na putu, koncertima, a trpi porodica.
- Ume da bude i lepo i turbulentno. Nekad si depresivan, nekad prezadovoljan. Kao i sve u životu. Nakon 30 godina to postane posao kao i svaki drugi.
Da li možete da napravite poređenje sa scenom u bivšoj Jugoslaviji i danas? Kakva je muzička bila tada, a kakva je sada?
- Nekada nije mogao baš svako da se popne na scenu i peva. Muzika je bila kvalitetnija, više se vodilo računa o svakom detalju posla. Danas je scena gušća, a muzika nekvalitetnija. Ali, i danas imam sjajnih i kvalitetnih izvođača.
Beograđanke "krive" za pesme
Hajrudin - Hari Varešanović rođen je u Sarajevu, a odrastao na sunčanom Vratniku. Stalno je pevao još kao klinac, pa su ga zvali Raspevani Hari. Zanat je "ispekao" kao vokalni solista u Ambasadorima, a 1985. godine je osnovao grupu Hari Mata Hari koja je za kratko vreme postala jedna od najpopularnijih na prostoru bivše Jugoslavije. Ipak, kao prekretnicu pominje Beograd za koji je i danas emotivno vezan.
- Pedesetak koncerata u Beogradu i nije mnogo za karijeru od 30 godina. Možda održim i dva natupa, videćemo. Moje prve pesme nastale su zahvaljujući ljubavi prema ovom gradu i njegovim stanovnicama. Beograd je posebna utakmica za mene i sećam se da smo nekada imali i po deseta vezanih koncerata Centru Sava - priča Hari koji se rado seća boravka Beogradu sa bendom Hari Mata Hari na početku karijere.
- Uselili smo se stan u Molerovoj ulici na Vračaru i svi smo se zaljubili. Prelepe Beograđanke su "krive" što mnoge moje pesme postoje.
Odrastao uz narodnu muziku
- U kafani uživam uz kafansku muziku jer sam odrastao uz dobru narodnu muziku. I dan-danas volim sevdalinke, stare narodne pesme, Tomu, Silvanu, Tozovca, svu tu plejadu pravih izvođača i pesama. Kod kuće često slušam i ambijentalnu i muziku za opuštanje, ali i Pink flojd, Kvin, grupu ABBA, klasiku.. Nisam raspoložen da se furam na hip hop ili R'n'B, ipak sam ja čovek u godinama - iskren je Hari.
