Ovo je vreme za lov u mutnom
Sanja Maletić (42) kaže da ne prođe dan da joj neko ne traži novac na pozajmicu. Zovu je i šalju joj poruke poznanici, prijatelji, kolege, znani i neznani. Mole za pomoć, razumevanje, za sve i svašta. Iako je mnogima pomogla, priznaje da joj se smučilo i da ima sve manje razumevanja.
- Strašno je koliko suludih priča slušam. Pre neki dan mi čovek šalje poruku da mu trebaju pare da opremi kuću. Piše mi da ima troje dece, a pošto ja nemam decu, a volim ih, red je da mu pomognem. Naravno, ne znam ni ko je, ni šta je. Sve te molbe za pomoć su postale bezobrazluk najgore vrste. Drugi mi posle ponoći šalje poruku da mu trebaju pare za lekara! Odgovorim mu da nije pristojno cimati ljude u to doba. Posle dva dana ponovo šalje poruku da pita šta je sa parama i da me podseti da mu hitno uplatim. Ne može, kaže, više da čeka jer mesecima nije primio platu, a mora da se leči. Traži od mene jer nema od koga drugog. A nikad se nismo sreli i nemam pojma ko je čovek - kaže Sanja i dodaje da je šokirana pričama koje sluša, a svi pokušavaju da je uhvate na patetiku, na priče o deci i bolestima.
Mogućnosti i prohtevi
Može li se danas živeti pristojno od pevanja?
- Zavisi, od mogućnosti i prohteva. Ja živim fenomenalno. Ali, ne zato što zarađujem fenomenalno, već zato što sam skromna osoba. Mogu da živim i sa 200 evra mesečno, jer sam na vreme stekla. Kupila sam sve što sam želela, išla sam svuda gde mi se htelo, videla sve što sam htela da vidim. Ne moram više ništa da kupim, niti igde da idem - kaže Sanja.
Mislite da ljude muka natera da vam se obrate ili nešto drugo?
- Ma sve ja razumem - probleme, muke, bolesti, nemaštinu... Verovatno to niko ne radi iz besa. Svuda vlada opravdano nezadovoljstvo, znam da ljudi mesecima ne primaju plate, da više ne znamo ni gde smo, ni ko smo, ni šta smo. Sve je izgubilo svaki smisao, a ljudi su načisto prolupali. Ali, u ovom haosu vlada neviđeni lov u mutnom. Ko šta dograbi i ko koga prevari. Sve je diskreditovano, omalovaženo, zaprljano. Teško je plivati u svoj toj prljavštini i ostati čist. Socijalni standard utiče na sve. Ne može se više ni sa ljudima koji su do juče bili normalni, i oni su poludeli. I poplava rijalitija u Srbiji je napravila pometnju. Srušene su sve granice, zaboravilo se na pristojnost, kućno vaspitanje, kulturu. Svi misle da je sve dozvoljeno.
Zdrav život
- Nisam željna ničega, sve svoje želje sam ispunila osim jedne - da postanem majka. Sve sam tome podredila. Usporila sam tempo u svakom smislu. Forsiram zdrav život, radim vežbice, vozim bajs oko Ade, trčim, ne pušim, ne pijem kafu. Uživam u lepim stvarima. Idem u bioskop, pozorište, šetam, družim se sa ono malo pozitivnih i pametnih ljudi što je ostalo i ne skidam osmeh sa lica. Po rečima lekara, prognoze su mi sjajne.
Koliko se i kako sve to odražava na vaš posao?
- Ja opstajem zahvaljujući tome što isključivo gledam svoja posla. Nikog ne osuđujem, ničemu se ne čudim, nikoga ništa ne pitam. Došla sam u fazu da biram gde ću i koliko ću raditi. Neke stvari su se iskristalisale same od sebe. Nemam više 20 godina, pa da jurim za poslom i zaradom, za izazovima. Biram ljude sa kojima ću sarađivati, radim u proseku dva vikenda mesečno. Ako je i treći radni, znači da je fantastično! Nisam ni za kakve eksperimente i rizike. To ostavljam mlađima, željnima uspeha, afirmacije, dokazivanja, eksperimentisanja. I meni je to trebalo kad sam bila u njihovim godinama.
