Očuvanje tradicije zadatak države
Svaki narod se prepoznaje po jeziku, pismu, običajima, muzici i ako nestane tradicije nestaćemo i mi kao narod, ali to ne može da se radi individualno već uz podršku institucija.
Zahvaljujući Biljani Krstić (60) mnoge stare, izvorne pesme sačuvane su od zaborava. Ove godina ova vrsna umetnica slavi dvostruki jubilej - 15 godina svoje etno-grupe Bistrik i četiri decenije muzičke karijere koju je započela u bendovima Suncokret i Rani mraz.
- Bilo je to drugo vreme i nije bilo lako napraviti karijeru kao danas, preko noći. Tehnološke novine su doprinele da se brže čuje i vidi rad, društvene mreže su skratile put do publike i slušalaca. Danas je dovoljno okačiti snimak na Ju tjub, pa da to u kratkom roku vidi veliki broj ljudi - kaže Bilja.
Bistrik neguje specifičnu vrstu muzike, kako ste opstali sve ove godine?
- Vredno raditi i ne takmičiti se po svaku cenu, već biti strpljiv i ići ka svom cilju. Bistrik svih ovih 15 godina nije odustao od svoje početne ideje da muzički folklor Srbije predstavi u novom, savremenijem izdanju, a da pri tome sačuva svu lepotu tradicionalne pesme.
Izvorna muzika interesantna mladima
Koliko je ljudima danas uopšte interesantna tradicionalna muzika?
- Nećete verovati, ali veliko je interesovanje za izvornu muziku, posebno kod mladih. Govorim ovo iz iskustva, jer dosta radim sa mladim talentima u mojoj muzičkoj radionici. U vreme kada sam počela da radim sa Bistrikom bilo je samo nekoliko grupa koje su se bavile pesmama iz naše bogate muzičke tradicije. Danas ima puno etno grupa i vrlo uspešnih vrld mjuzik izvođača kako na domaćoj, tako i na inostranoj sceni - kaže Biljana.
Kako ste odlučili da se bavite solo i etno pevanjem?
- Na ideju da krenem kao solista došla sam još 1983. godine kada sam sa Đorđem Balaševićem i Josipom Bočekom uradila album "Prevari večeras svoje društvo sa mnom". Do 1995. godine objavila sam još dva albuma u pop maniru i jedan za decu. Kasnije 2001. godine rodila se ideja da snimim album sa tradicionalnim pesmama po ugledu na Martu Sebastian i grupu Dip Forest. Eto, oni su mi bili inspiracija.
Čini se da se srpska tradicionalna muzika više ceni u svetu nego kod nas. Zašto?
- Pa, brojni su festivali u svetu na kojima se predstavlja ova vrsta muzike, a i na svetskoj muzičkoj pozornici ima mesta za sve zahvaljujući odličnoj organizaciji. Tako bi moglo da bude i u Srbiji, ali neko, tu pre svega mislim na državne institucije, trebalo bi da stane iza kvalitetnih orkestara koje naša zemlja već i ima. Podrška u svakom smislu je potrebna kao što to rade mnoge zemlje u svetu koje čuvaju i promovišu svoju kulturu i tradiciju.
Radni jubilej
- Obeležavanje našeg jubileja je počelo već 7. januara koncertom u Banatskom Karlovcu, a već imamo ugovorene nastupe u Somboru, Kruševacu, Smederevu... Sviramo i na Nišvil festivalu, a u toku su i pregovori za Bir fest, kao i turneja po Americi i Kanadi na jesen. Proslavu dvostrukog jubileja 15 godina Bistrika i četiri decenije moje muzičke karijere biće zaokruženo koncertom u Centru Sava 24. novembra, dok ćemo novi album Bistrika objaviti 1. juna tačno na dan kada sam sa Bistrikom počela da radim koncerte.
Da li smatrate da bi etno muzika trebalo da bude brend Srbije i kako je sačuvati od zaborava?
- Lepo kaže naš narod - ako nestane tradicija nestajemo i mi kao narod. Muzika može biti brend, i trebalo bi da bude. Svaki narod se prepoznaje po jeziku, pismu, običajima, dakle tradiciji, folkloru. Pesma i igra su sastavni deo folklora i značajni deo te neiscrpne tekovine koju samo treba pokazati i čuvati. Na žalost, etno muzika u Srbiji nije dovoljno podržana od strane države. Rezultata ima, ali zahvaljujući individualnom angažovanju. Ne može se očekivati da će neko sam čuvati sve što je vredno i vezano za tradicionalnu muziku. Potrebno je da se svi udružimo, a tu mislim etnomuzikologe, muzičke urednike, etnologe, muzikologe i dobre poznavaoce tradicionalne pesme kako bi smo poboljšali sliku muzičke scene Srbije.
