Pepeljarama isterivala pravdu

Vesna Dedić rođena je 1968. u Osijeku, a pošto joj je tata bio vojno lice, stalno su se selili. Ipak, priznaje da je prava sećanja vežu za Podgoricu u kojoj je odrasla.

Karijeru je počela u Radio Titogradu i omladinskoj štampi bivše Jugoslavije. Bila je jedan od prvih voditelja NTV Studio B, a potom 12 godina urednik i voditelj Jutarnjeg programa subotom TV Beograd.

U jednom intervjuu je priznala da ne postoji šef sa kojim se nije posvađala:

"Dok sam bila mlađa, gađala sam ih pepeljarama i čašama, isterivala pravdu..."

Poslednjih osam godina autor je kultne emisije "Balkanskom ulicom" u kojoj poznati glumci, pisci, sportisti i svi oni koji su na neki način postali simboli beogradskog duha otkrivaju kako su uspeli da ostvare svoje snove, bez obzira na brojne prepreke na koje su nailazili.

Sa Sanjom Marinković je vlasnik i autor programa Radionice za medije "Officina".
 

Pohvale srpske i evropske kritike dobila je kao scenarista sve tri večeri "Evrosonga" u Beogradu. Objavila je dve knjige, roman "Kao leto", i zbirku tekstova "Muškarci devedesetih - da li si slobodan večeras", a bila je i saradnik "Politike", "Profila", magazina "Elle"...

Ovih dana u izdanju "Lagune" izlazi Vesnin roman "Zauvek u srcu", melodrama koja opisuje život tri beogradske popularne glumice i njihove pokušaje da budu voljene i uspešne. Majka je devetogodišnje Lenke.

Šta je za vas sreća?

"Sreća je biti živ i zdrav i kada imaš kome da kažeš da si srećan. I da je taj neko srećan zbog tvoje sreće."

U šta verujete?

"Da sa godinama život postaje sve lepši i lepši."
 

Kako biste definisali ljubav?

"Kada imaš potrebu da nekoga činiš srećnim."
 

Opišite svoje najveće iskušenje.

"Moje najveće iskušenje je materinstvo. Ako mi Lenka i za 20 i za 30 i za 50 godina bude kao sada govorila da je srećna što sam joj upravo majka i da me ne bi menjala ni za jednu drugu... onda ću reći da sam prošla kroz to iskušenje."
 

Kada ste bili najradosniji?
"Najradosnija sam bila 11. 1. 2001. Tada sam rodila Lenku. Moj prijatelj mi je rekao da u datumu postoje četiri keca i da je to pokeraška sreća."
 

Kada ste bili najtužniji?
"Najtužnija sam bila kada mi je moj otac, bolestan od raka pluća, pet dana pred smrt, rekao na prozoru VMA: "Vodi me odavde u Skadarliju. Ja da popijem kafu i ispušim poslednju cigaru, a ti da popiješ čašu vina i naručiš za mene jednu pesmu tamburašima". Gledala sam kroz bolnički prozor, bila je predivna majska noć, želela sam da ga izvedem, a nisam imala hrabrosti. I danas, deset godina posle, kajem se što nismo popili vino i kafu u "Ima dana".
 
Zbog čega i kada ste poželeli da imate čarobni štapić u ruci?

"Svakog dana po sto puta. Da mahnem čarobnim štapićem i prođem gužvu na Autokomandi, da Lenka za tri minuta završi domaći, da se kuhinja sama očisti, da moj novi roman "Zauvek u srcu" postane bestseler u Evropi, da se "Balkanskom ulicom" sama izmontira, da se svakog časa u mene zaljubi najsavršeniji muškarac na planeti, da su sve majke na svetu srećne što su im deca zdrava i uspešna..."