Od motike beže na estradu
Mitar Mirić (58) je jedan od onih pevača koje ljudi ili vole ili ne mogu da smisle, a ravnodušnih nema. Uprkos svemu on na estradi ostaje više od tri i po decenije, pa ne čudi što mnogi pitaju u čemu je njegova tajna.
- Opstajem zahvaljujući tome što imam 30-ak vanvremenskih hitova koji "ubijaju" svuda i kojima ni vreme, ni konkurencija ne mogu ništa. Majstorski ih je pravio Novica Urošević, koji je bio vrhunski umetnik. Malo se takvih rađa. Opstajem, pokušavam da se prilagodim i aklimatizujem. Nisam ni previše moderan, ni staromodan, trudim se da budem nešto između, a da ostanem svoj, prepoznatljiv, onakav kakvog me ljudi znaju i vole - kaže Mitar Mirić.
Šta je sa vašim novim pesmama?
- Čekaju, već tri meseca. Ne znam ni ja šta čekaju. Valjda bolje vreme, pravi trenutak. Čekaju da ja neke stvari prelomim. Moraću to da učinim, da vidim gde ću i šta ću. Hoću li u Grand ili na Pink. Što se tiče para, toga nigde nema. Važna je reklama, pa ću otići tamo gde ima muzičkih emisija i gde mogu da predstavim nove pesme. Na Pinku takvih emisija gotovo uopšte nema, mnogo toga se pogasilo. U PGP RTS sigurno neću, oni su davno propali. Ma ko zna gde ću i šta ću, možda odem i na DM SAT. Ne uzbuđujem se mnogo, niti hoću, niti umem da se laktam. Mene drže stari hitovi i za mene će uvek negde biti mesta!
Pročitajte još:
* Novi krajiški hit: Oj, Putine, svetska silo naša!
* Šavija uzvraća "napad": Georgiev toliko pijan da ne može da peva
Kako gledate na opštu gužvu na estradi?
- Ma nema tu šta mnogo da se priča. Sve se vidi i čuje. Sve je teže, ne zna se više ko pije, a ko plaća. Više pevača nego rudara, pekara, lekara. Kako se dete rodi, tako 'ajde u pevače! Neće više niko da kopa, svi pobegoše od motike. Lakše im je da drže mikrofone nego motike. Konkurencija je - sačuvaj bože. Ali, nije to prava konkurencija, jer mnogi nemaju veze sa pevanjem. Ali, dok se izređaju svi nepevači, dok pokažu koliko ne znaju, ljudima se sve smuči, pa onda nema posla za pravog pevača.
Mnoge vaše kolege se žale da ih ugrožavaju mladi pevači. A, Vi?
- Naravno da nas sve ugrožavaju. Svaki gazda će pre da pozove pet gologuzijanki, nego pravog pevača. Misle da narod više voli da gleda golišave pevačice, nego da sluša onog ko zna da peva. Usput, mnoge gazde se nadaju da će uspeti da neku od njih i odvuku u krevet. Šta će, ništa ih ne košta da maštaju i da se nadaju. Mislim, košta ih, ali ako misle da vredi, šta tu ko može? Obično se razočaraju i u njihove glasovne mogućnosti i u ostalo. Ali, džabe, prošao voz! Kako se boriti protiv toga? Nikako. Šta ću, ja verujem u sebe i u svoje grlo i to mi je jedini način da se borim i izborim.
Ne čuvam grlo
Čuvate li grlo, kao nekad, pa ni vodu ne pijete kad pevate?
- Ma gde ga čuvam? Pušim, satirem se od cigara. Jedino što više ne pijem alkohol - iskren je Mitar.
Javljaju li vam se mladi pevači kad se sretnete?
- Ma koji, bre, mladi pevači? Pojma nemam ko su. Možda ni oni pojma nemaju ko sam ja. Ma, ne znam i ne prepoznajem nijednog. Gde da ih sretnem? Dve godine nisam bio u Grandu, da bih tamo sreo nekog od njih.
Lud sam za unučićima
Koliko su vam unučići promenili život?
- Joj, ne pitajte. Lud sam za njima, a tek moja supruga Suzana... Načisto poludesmo. Ulepšali su nam život, doneli mnogo ljubavi i sreće u naše živote. Ma, presrećan sam, obožavam ih. Ne zna se za kim sam više lud - da li za malim Mitrom, ili za mojom princezom Aleksandrom, koja uveliko igra balet.
