Aco Pejović: Ćutim i mirno spavam
Aco Pejović (43) rešio je da stavi tačku na saradnju sa Grcima. Nema ništa protiv njih, grčku muziku i dalje obožava, ali...
- Imam jednu grčku pesmu na albumu koja mi, možda, uopšte nije trebala. Potpuno je van koncepta albuma, odskače, ali je fantastična za podizanje atmosfere u kafanama. Štos je u tome što su mi se smučile prozivke vezane za grčke pesme. Stalno moram da objašnjavam i da se pravdam da nisam ukrao pesmu, da sam pošteno platio sve što sam uzeo. Čudni smo mi. Pa šta ako neko snimi pesmu koju je neko drugi izvođač već snimio? Svako to peva na svoj način, donosi svoju emociju. Pa Dilanova pesma "Nocking on the heavens doors" je snimljena u preko 500 verzija. Ili Sinatrina "Mdž njadž" je u stvari pesma Pola Enke... Joj, da neko ne pomisli, ne poredim se ja sa svetskim veličinama jer ih spominjem, samo ih navodim kao primer - kaže Pejović.
Pročitajte još:
* VIDEO: Volite muziku Željka Joksimovića? Evo novih spotova
Nedavno Bora Đorđević reče da bi Grčka izašla iz krize kada bi se njihovim kompozitorima platilo ono što su naši autori pokrali od njih...?
- Ima tu istine. Vremena su bila takva da se nije imalo ni za hleb i vodu, a kamoli za plaćanje pesama. Svi mi se snalazili kako smo znali i umeli, mnogi su uzimali bez pitanja šta su stigli. Sad mi je to bezveze, ne opravdavam uzimanje tuđeg bez pitanja, ali muka čoveka na svašta natera. Grci su nam braća, valjda će nam oprostiti. Ovaj album radio sam za svoju dušu, onako iz srca. Da se u njemu uživa, a ne da udara na prvu loptu. Ima posebnu emociju, posle svega što mi se u životu izdešavalo. Letos nisam hteo da ljude davim novim pesmama, pa ću tek sada da krenem punom parom da ih predstavim.
Nekada ste umeli da opletete sve i svakoga. Zašto ste postali ćutljivi i oprezni u poslednje vreme?
- Hoću, brate, mirnije i lepše da spavam. Nekad sam bio prgav, odmah sam skakao na sve ono što sam mislio da ne valja. Valjda sam postao mirniji i mudriji. Rešio sam neke stvari sa samim sobom, mnogo toga sam presekao, izbacio iz svog života. Niko od nas nije bezgrešan. I ja sam grešio, radio stvari zbog kojih sam se kajao, davao sebi autogolove. Ali, posle bolesti moje supruge Biljane, shvatio sam koliko sam se u životu bavio glupostima, nepotrebnim stvarima, kao uostalom što čine svi.
Najvažniji u životu su čoveku porodica i prijatelji. Sve ostalo je nebitno. Nekada sam znao da planem za sekund. Sad, kada su ljudi napetiji no ikad, kada se nigde u svetu ništa dobro ne dešava, ne valja biti takav. Posebno u ovoj nestabilnoj zemlji, punoj tragedija, izbeglica, siromaštva. Gledam samo kako da izbegnem probleme, kako da se niko ne zakači za mene i za moje reči. Vreme je takvo da je pametnije ćutati, nego bilo koga i bilo šta kritikovati.
Padnem, ustanem i idem dalje
Koji autogol vas je najviše uzdrmao?
- Ma bilo ih je mnogo, sad više ni ne želim da se sećam loših stvari. Sklanjam se od svega što može izazvati lošu energiju. I kad se nađem na nekom mestu gde se oseća negativna energija, ustanem i odem. Grešio sam, ali, ko radi, taj i greši. Kad padnem, ustanem i idem dalje. Svi smo mi krojači svoje sudbine, mada se ne može bez faktora sreće. Kad se samo setim koliko sam puta hteo da odustanem, ali, eto, na sreću - nisam.
Biljana je odlično
Kakvo je zdravstveno stanje sada vaše supruge Biljane?
- Hvala na pitanju, odlično. Posle svega što se dešavalo, potpuno se oporavila. Vratila se redovnim aktivnostima, drži predavanja na fakultetu, vozi auto, radi sve ono što je nekad radila. Naravno, počela je i da me nervira, jer se vratila i nekim ružnim navikama. Iako su joj lekari zabranili, ponovo je počela da puši. Jedan lekar joj je zabranio, a drugi se sažalio pa joj odobrio tri cigarete dnevno. Ali, nije stala samo na tri. Brojim joj cigarete, ona se zbog toga nervira, a ja se nerviram jer je već stigla do petnaestak dnevno.
