Posle tezge pred kandilo
Vera i estrada, često dve nespojive stvari, ali u Srbiji je i to moguće. Među brojnim pevačima ima istinskih vernika koji nerado pričaju o ovoj temi, ali je više onih koji smatraju da je svaki marketing dobrodošao, pa i ovaj verski.
Tako Seka Aleksić redovno u svom domu ugosti TV ekipe za svaki veći verski praznik, a jedno vreme redovno je na društvene mreže kačila slike iz manastira koje obilazi.
- Svi manastiri su lepi, bez obzira na veličinu i stanje u kom se nalaze. Meni je nekako najdraži onaj u kom sam se davno krstila - Đipša manastir na Fruškoj gori. Kasnije sam pronašla svog duhovnika u manastiru Kuveždin i tamo odlazim često. Svaki praznik u kući obeležavamo po tradiciji. Svake godine postim četrdesetodnevni post koji se završava Božićem. Obeležavamo i krsnu slavu Svetog Jovana Krstitelja, koju su slavili Veljkovi roditelji, pa je onda predali sinu, odnosno mom mužu. Slavimo po savetu našeg duhovnika i onako kako tradicija i crkva nalažu - rekla je Seka, koja pored manastira i crkava, uživa i u obilasku srpskih etno-sela.
Za razliku od nje, Aco Pejović retko govori o veri, jer smatra da je to previše lična stvar da bi se o tome javno pričalo. Redovno, svake godine obilazi manastir Hilandar na Svetoj Gori, a ima i nekoliko tetovaža sa verskim motivima na telu.
- Nema o tome šta mnogo da se priča. Nemoguće je prepričati i opisati kako se čovek oseća na Hilandaru - čudno, jedinstveno, izuzetno, kao da ga ništa ne dodiruje, a vreme kao da je stalo u tom čudesnom svetu. Sveta Gora je najlepše mesto na kugli zemaljskoj za nas Srbe. A monasi su zaista posebna priča i svaki razgovor s njima je poezija. U nekoliko rečenica čovek spozna suštinu ljudskog bića, suštinu života. Vera je čudo, ja sam u njoj našao stabilnost, smiraj, ljubav, lepotu. Ne mogu da kažem da sam se pročistio, ali sam krenuo putem pročišćenja - kaže Pejović, koji i svoje tri ćerke uči veri i pravoslavnim običajima.
Čola pomaže i ne hvali se
Malo je poznato da Zdravko Čolić već godinama finansijski pomaže manastir Šišatovac, koji se nalazi u zapadnom delu Fruške gore.
Ali, Čolić o tome ne želi da kaže ni reč, jer smatra neumesnim da se time hvali. Ali, ljudi koji redovno dolaze u ovaj manastir kažu da je Čolić poslednjih godina redovan gost na slavi manastira.
Vesnu Vukelić Vendi mnogi smatraju razuzdanom kafanskom i šatorskom pevačicom, ali kad dođe kući sačeka je njen kutak u kome su ikone svetaca, upaljeno kandilo, molitvenici sa Hilandara.
- Moja baba po ocu bila je fanatik po tom pitanju, dok mog oca, koji je završio dva fakulteta od kojih je jedan bio vojna akademija, religija nije mnogo zanimala. Kada sam sa u 18-19 godini počela da radim ovaj posao, shvatila sam da su ljudi oko mene glupi, bezlični, prazni... Išla sam u crkvu, palila sveće, shvatila šta je post, liturgija, bdenje, jutarnje i večernje molitve, zašto je važno da stalno gori kandilo. Bukvalno me je Bog zvao i tražio - kaže Vendi.
Zamonašili se
Glumac Rastko Lupulović, koji je bio i član benda Kanda, Kondža i Nebojša, sredinom 90-ih zamonašio se u manastiru Visoki Dečani. Bubnjar Velimir Miloš Buca svirao je u Disciplini kičme, EKV-u, a posle završenog Teološkog fakulteta život je posvetio Srpskoj pravoslavnoj crkvi i vodi parohiju na Novom Beogradu. Aleksandar Knežević, idejni tvorac i koautor filma "Vidimo se u čitulji", takođe je obukao mantiju i zamonašio se. Među monasima je i Mihailo Biković, rođeni brat glumca Miloša Bikovića.
