"Saša Matić majstor za sevdalinke"

Pripreme za koncert Željka Samardžića (59) koji je zakazan za 28. maj u beogradskom Centru Sava uveliko su u toku. Iako je je popularnost stekao sa pop pesmama, Samardžić ne krije da obožava sevdalinke koje često zapeva za svoju dušu.

Z. K. Munja

Muzika je iznad svega: Željko Samardžić

- Brojne sevdalinke sam naučio kao klinac od moje mame. Prilično fino pevam tu vrstu muzike, ali ima ljudi koji to rade mnogo bolje od mene, tako da bi mi bilo neprijatno da snimim i objavim album sa sevdalinkama. Kad čujem, recimo, Sašu Matića kako ih peva, ja se sav istopim i uživam, pa što bih se onda gurao i petljao u tu priču - iskren je Samardžić.

Neću da se guram za Evrosong

Da li ste i dalje zainteresovani za učešće na Evrosongu?
- Ranije sam se potajno nadao da imam šanse, ali realno je da na Evrosong treba da idu neki mladi, talentovani ljudi. Glupo je da se guram, ali da se ja pitam, uvek bih prednost dao Željku Joksimoviću, jer se dokazao kao odličan kompozitor i pevač. U Beču Bojani Stamenov želim svu sreću, ona izuzetno peva. Ali, pesma joj nije baš odgovarajuća, mogla je da bude bolja. Njoj su potrebne zahtevnije numere, kako bi pokazala svoj raskošni talenat i glas - smatra Samardžić.

Ko su vaši omiljeni pevači narodne muzike?
- Pre svih - Cune Gojković i Predrag Živković Tozovac! Njih bih danima i noćima mogao da slušam. I sigurno da bih ostao bez daha od te divote. Oni pevaju sa mnogo šarma i lepote, sa mnogo poštovanja prema muzici. Znate, nikad se pevač ne sme uzdići iznad pesme. Njeno visočanstvo muzika je iznad svih! I još nešto, interpretator mora da se da se prilagodi ljudima koji ga okružuju i za koje peva. Pevač treba da im napravi ugođaj, da im bude lepo, da publika uživa i zajedno s njim zapeva, jer to je suština svega. Nije poenta da uzmem mikrofon i zavijam pet dana kako bih pokazao da znam da pevam, dok se drugi dosađuju. Malo je pevača koji se posle nekoliko decenija na sceni, nisu umorili i zasitili od pevanja.

Imate li neki recept za to?
- Kažem, daj mi pesmu koja mi se sviđa, ali koja je blizu i onih koji me slušaju, jer hoću da i oni pevaju sa mnom. Za to je Tozovac majstor, pravi kantautor, koji je napisao i otpevao najlepše narodne pesme. Posle Dragiše Nedovića, niko to nije radio kao Toza. Lepo, sa toliko duše, šmeka, šarma. On je genije i mnogo ga volim. A Cune je na jedan topao način uvek donosio pesmu. To su ljudi koji su neponovljivi, zato ih vole svi, i mladi i stari. Baš kao i Tomu Zdravkovića i njegove pesme. Ni on nikad nije bio iznad pesme. O tome pričam, prvo pesma, pa onda pevač.

Za vas kažu da ste pevač festivala na kojima ste postigli uspeh. Hoćete li se pojaviti opet na nekom takmičenju?
- Znao sam da izabarem prave pesme. U tome i jeste najveća snaga, da festival iskoristiš za promovisanje dobre kompozicije. Kod mene je tako bilo, od "Viskija" pa nadalje. Odličan primer je Beovizija, kada sam nastupio sa numerom "Devet hiljada". Osvojio sam tad treće mesto, a naredne godine na istoj manifestaciji nagrađen sam za istu numeru koja je proglašena za hit godine. I danas kad krenem da je pevam, na nju svi skaču, i pevaju je sa mnom. U startu nije tako izgledalo, pesma je mirisala na nešto prolazno, ali je prošla i postala hit, što se retko događa. Da li ću se opet takmičiti? Iskreno, ne znam ni ja, jer su se ugasili brojni značajni festivali.

Neda sve bolja

- Neda Ukraden je nedavno sa horom "Isa beg" iz Novog Pazara uradila sjajnu stvar, snimivši sevdalinke. Veoma mi se dopada kako to sve zvuči s aranžmanima Ljube Kešelja. Ona ima izuzetno iskustvo i čini mi se da što je starija bolje peva. A nisam ni ja loš, mogu da prođem.