Od mladosti mislim na penziju
Za razliku od mnogih pevača i muzičara na estradi koji nemaju ni dana radnog staža, čak ni zdravstvenu knjižicu, Zlata Petrović (52) ima 34 godine radnog staža, pa bi uskoro mogla i u penziju.
- Doprinose uplaćujem sebi od 18. godine. Taman posla da o tome nisam vodila računa. Moja porodica je bila siromašna, pa sam uvek gledala kako sebe da obezbedim za budućnost. Čak i kada sam bila jako mlada mislila sam na penziju, jer me je muka naterala da mislim na to. U vreme kada se dobro zarađivalo svi su mi se na estradi smejali što uplaćujem doprinose. Kao - dobićeš penziju sto maraka i s tim možeš da se slikaš. Ali, ja još pamtim šta sam sve preživela sa mojom teško bolesnom majkom koja ni zdravstvenu knjižicu nije imala. Tu grešku nisam želela da ponovim, a ako čovek sam sebi ne napravi odstupnicu, niko drugi to neće učiniti umesto njega - kaže Zlata.
Koliko plaćate mesečno?
- Socijalno i penziono plaćam nešto više od 200 evra tromesečno. To je, kao, neki minimalac. Ali, imam zdravstvenu knjižicu, moj sin Jovan ima zdravstvenu knjižicu preko mene. Dobro, svi znamo kakvo nam je zdravstvo, ali se osećam sigurnije, a moje dete može na sistematske preglede.
Kazna u Beču
"Ljudi u Srbiji često ne znaju da su kazne u inostranstvu oštre i da s tim nema šale. Eto, nedavno sam sa bivšim mužem Pejom i našim sinom Jovanom bila u Beču. Pogrešno smo se parkirali i kad smo se vratili po auto na brisaču nas je sačekala zakačena kazna od 30 evra. Nema šanse da se čovek igra sa tim. Ako ne plati, ne može posle da uđe u zemlju!", kaže Zlata.
Plaćate li i doprinose u inostranstvu?
- Godinama sam bila prijavljena u Austriji i imala sam austrijske papire. A ko ima radnu vizu, mora da plati poreze i doprinose. Nema tu hoćeš ili nećeš. Svako ko ima radnu vizu, ima status, grubo rečeno, samostalnog radnika. Sve je kao u Srbiji, samo mnogo skuplje. U Austriji porezi i doprinosi godišnje izađu oko 6.000 evra, plus još 1.000 treba platiti knjigovođu. Ali, onda možeš da radiš svuda, sem u Švajcarskoj. Inače, bez radne dozvole ne može da se radi, odnosno peva i s tim nema šale.
Koliko staža imate u Austriji i hoćete li imati i deviznu penziju?
- Mislim da imam desetak godina staža. Prestala sam da uplaćujem prošle godine i odjavila se, jer mi je 7.000 evra godišnje postalo mnogo novca koji treba da odvojim. Ali, kada se sve bude obračunavalo verovatno ću dobiti neku deviznu penzijicu.
Nekad ste tih 7.000 evra mogli da pokrijete od samo jedne tezge na romskoj svadbi...?
- Danas mnogi pevači lupetaju neke cifre od kojih se ljudima vrti u glavi. Ja sam uvek bila skromna, ali i kompetentna da pričam o romskim svadbama jer sam jedan od deset pevača koji su traženi na tim veseljima. Nekada je bilo novca - bože sačuvaj! A ja, kao vredna žena, morala sam da pevam na svakoj svadbi, vašaru, u svakoj kafani. Bila je to moja borba, način da prehranim porodicu. Ali, davno je to prošlo. Od kada je uveden evro, sve je drugačije. Ali, bilo bi grozno da ja sad kukam i da se žalim. Bože moj, manje se zaradi, ali dobro je.
Ne smetaju mi sponzoruše
"Zašto bi mi smetale sponzoruše? Svi mi imamo ljubav prema nečemu i niko od nas ne zna šta nosi dan, a šta noć. Ne mogu da kažem da sam ja sjajna zato što nikad nisam očekivala da me neko izdržava. Dobila sam valjda od boga snagu da samu sebe izdržavam. Ali, ko zna šta sam izgubila! I ko sam ja da nekome sudim? Ko zna zašto neko nešto radi, koja ga muka tera, kakvo je detinjstvo imao. Život je obična zbrka i nikad čovek ne zna da li je pravilno postupio", kaže Zlata.
Kazna u Beču
- Ljudi u Srbiji često ne znaju da su kazne u inostranstvu oštre i da s tim nema šale. Eto, nedavno sam sa bivšim mužem Pejom i našim sinom Jovanom bila u Beču. Pogrešno smo se parkirali i kad smo se vratili po auto na brisaču nas je sačekala zakačena kazna od 30 evra. Nema šanse da se čovek igra sa tim. Ako ne plati, ne može posle da uđe u zemlju!
