Odrekao me se otac u novinama
U selu Ribare, nadomak Jagodine, dugo godina je šampion u tucijadi s uskršnjim jajima bio dečak Lazar. Njegovo šareno jaje nije niko mogao da razbije, kao da je bilo magično. Lazar Antić, danas poznat kao Big Lale, iluzionista i mađioničar, rado se seća tih uskršnjih takmičenja sa decom, jer je svoje jaje pripremao na specijalan način.
"Bio je to moj prvi trik u životu. Jaje bih probušio i isisao sadržinu iz njega, a onda nasuo cement i gips izmešan u vodi. Mućkao sam jaje sve dok se u unutrašnjosti ne bi napravila obloga. Ostatak mešavine bih izbacio iz jajeta i ofarbao ga. Moje jaje je bilo tri puta tvrđe od običnog kuvanog, nije bilo šanse da mi ga neko polomi. Kasnije sam napravio još bolji štos. Jaje sam premazivao sa lakom, kada bi se lak osušio, jaje je bilo tvrdo kao da je od kamena", smeje se Lale dok sedimo u njegovoj porodičnoj kući u Boleču.
Mađija s prasetom
|
Tog dana, na Veliki petak, porodica Antić pripremala se da dočeka Uskrs po običajima. Laletova supruga Dušica zaokupljena je farbanjem jaja i pripremanjem uskršnjih đakonija. Njih dvoje će sa sinovima Mladenom (17), Ilijom (20) i Nikolom (23) kao i svake godine posle svečanog uskršnjeg ručka organizovati takmičenje u tucanju jajima.
"Da varam i primenjujem svoje mađioničarske trikove ne smem. Možda ću izvaditi zeca iz šešira ili pretvoriti jaje u cvet za Dušicu, ali takmičenje u tucanju jajima je uvek pošteno", vrlo ozbiljno će poznati mađioničar.
Trikovi na livadi
Big Lale je prokrstario Evropu i Ameriku, gostovao u Africi i Aziji, kaže da jedino nije bio u Albaniji i Australiji. A, mađioničar i iluzionista je postao sticajem okolnosti. Big Lale u slučaj ne veruje, nego da čoveka kroz život vodi uvek neka viša sila.
"Rođen sam 1951. u Jagodini, a odrastao u selu Ribare. Imao sam 12 godina kada sam počeo da se bavim mađioničarskim trikovima. U selo je stigao neki Čeh, mađioničar, ogradio jednu livadu kocima i konopcima i tu održao predstavu. Nisam imao dve žute banke da platim ulaznicu, pa sam predstavu posmatrao izdaleka, iza njegovih leđa. Imao sam oko sokolovo pa sam dobro video šta radi i kako vara. Bili su to jednostavni trikovi. Toga dana sam napravio kod kuće rekvizite i uvežbao trikove. Kada sam ih pokazao ostaloj deci, trčala su posle po selu i vikala: "Laza radi isto što i ONAJ! Za dan škole sam izveo prvu pravu predstavu i postao Laza mađioničar", priča Lale.
Ipak, od dečje igre do prave veštine prošle su godine. Lale se posle osmogodišnje škole upisao na mesarski zanat u fabrici za preradu mesa "Juhor". Mađioničarske trikove je učio iz skripti koja su tadašnji mađioničari prodavali, išao je na njihove predstave i krao veštinu.
"Kao stipendistu "Juhora" poslali su me u Petrinju, u Hrvatsku, da zanat usavršim u pogonima poznate firme "Gavrilović". Postao sam tehnolog za preradu mesa, vratio se u Ribare, zaposlio u "Juhoru", ali Mađioničarstvo mi nije dalo ni da radim, niti da jedem niti da spavam. Posle prve prave predstave u obližnjem selu Lanište, gde je gostovala "Beogradska estrada", a ja učestvovao u programu i osetio čari pozornice, reflektora i publike koja ti aplaudira, dao sam otkaz u firmi i odlučio da postanem zvezda u svetu šou biznisa. Kada je moj siroti otac Tihomir to saznao, dao je u lokalnim novinama u Jagodini oglas u kome je pisalo: "Odričem se svoga sina Lazara Antića i njegove dugove ne priznajem zato što je napustio zlatni zanat i otišao u cirkuzante!" Tada sam zbrisao od kuće."
Mafijaški aplauz
Jedan prijatelj je Big Laletu septembra 1967. sredio da nastupa u beogradskom "Lotos" baru. U "Lotosu" su nastupali vrhunski muzičari i striptizete, tu se okupljala beogradska elita.
Dolari u nosu
"Našalio sam se sa plemenom na sličan način. Pokazao sam im metalne dolare koji su zatim nestali. Kobajagi sam novčiće počeo da im vadim iz nosa. Siroti Masaji, koji rade na plantažama čaja, islinavili su posle toga selo ne bi li došli do nekog dolara", priča Big Lale. |
"Sećam se svog ushićenja kada sam u "Lotosu" upoznao Miću Orlovića koji je bio moj TV idol. Šest meseci sam radio u "Lotosu", a onda otputovao za Hrvatsku i Sloveniju gde sam počeo da radim po ekskluzivnim restoranima i hotelima. U hotelu "Park", u Novoj Gorici zapazio me je čuveni advokat Enriko Feliči iz Trsta i upitao me da li želim da radim za Marija Trevizija koji je bio vlasnik agenciju "Euro spektakl" u Milanu, jedne od najpoznatijih u Evropi. Kao da je pitao ribu da li hoće u vodu", seća se Big Lale.
Ostali deo priče nalik je stvarno na mađioničarski trik. Laletu je posle 15 dana stigla depeša da se javi u hotel "Astorija", u Milanu. Mislio je da će ga dočekati Mario Trevizi, ali ga je dočekao direktor "Astorije" i rekao mu da najpre mora kod njega da prođe audiciju.
"Trevizija nije bilo ni od korova. U stvari, on se dogovorio sa direktorom da me skriven posmatra dok izvodim predstavu pred gostima. Mislio sam da mi lađa tone. A, onda se dogodilo čudo. Dok sam izvodio jedan trik u kome magično palim palidrvce šibice, zapaljena šibica je pukla i kao mlazni avion odletela do stola za kojim je sedeo jedan fini gospodin sa mafijaškom facom. Šibica je aterirala u pepeljaru na stolu i ugasila se. Teatralno sam podigao ruku prema tom gospodinu. Skočio je na noge lagane i počeo da urla: "Bravisimo, bravisimo, bravisimo!".. Tada se pojavio oduševljeni Mario Trevizi, postao sam član njegovog zabavljačkog jata. Trevizi mi je našao i stilistu koji me je, kako to oni kažu, skockao. Išao sam kod njega na časove scenskog disanja, govora, kretanja."
Skrivena kamera
Big Laletu su se otvarala sva vrata. U Italiji je bio i dubler najpoznatijim glumcima u filmskim scenama gde je trebalo da se izvode mađioničarski trikovi. Radio je i družio se sa Bad Spenserom, Đulijanom Đemom, Terensi Hilom, Oliverom Muti, Helmutom Bergerom, Robertom Vonom.
Kockari kao žrtve
|
"Mario Trevizi me je toliko zavoleo da je govorio je da sam mu sin. U Italiji sam, zahvaljujući tome, bio zaštičen kao beli medved. Ali, i moj drugi otac umalo da me se odrekne, kao i moj Mihajlo. Papa Italijan mi je stalno tražio da izvedem ponovo trik sa šibicom, a ja se vadio da ni jedan vrhunski trik ne izvodim dva puta. Na kraju sam morao da mu priznam da se to sa šibicom desilo slučajno. Odalamio mi je jednu dangu, nekoliko dana nije hteo da razgovara sa mnom", priča Big Lale.
Iako je u Italiji živeo kao krez, Lale se 1982. godine ipak vratio u Jugoslaviju. Počeo je da radi u hotelu "Metropol", a ubrzo i da se pojavljuje na televiziji u emisijama "Pretežno vedro" i "Nedeljom popodne", a onda i u mnogim drugim.
"Postao sam TV zvezda. Sada, kada se setim svega, uvek kažem da sam dosta toga postigao u životu. Imam divnu suprugu i sinove za ženidbu. Porodica mi je najveća svetinja, zato za krsnu slavu Sveti Dimitrije, Božić i Uskrs ne radim, kod kuće sam, pomažem Dušici, a biću i glavni majstor za uskršnje mesne đakonije. Izvešću i neki trik."
"Kada smo već kod toga, ne mogu da zaboravim jednu emisiju RTS -a, "Skrivena kamera", koju smo radili na beogradskoj Bajlonijevoj pijaci, baš na Veliki petak, pre nekoliko i kusur godina. Simpatična starica prodavala je jaja. Kupio sam jedno, razbio ga i ispao je dukat. Kupio sam drugo, pa treće... Baba je posle petog razbijenog jajeta i dukata zgrabila korpu i zbrisala. Iza prvog kioska je polupala sva jaja tražeći preostale dukate! Kamera je sve to krišom pratila. Objasnili smo joj na kraju da je to bio moj trik i platili joj sva jaja", seća se Big Lale svoje uskršnje ujdurme.