"Skadarlija" zavet Tomi

Muharem Serbezovski (64) kao da proživljava drugu muzičku mladost. Peva, putuje, gostuje u TV emisijama, a publika uživa u njegovim novim pesmama. Posle mnogo godina ostvario je davnašnju želju i snimio numeru posvećenu boemskoj četvrti Beograda - Skadarliji. Pesmu je napisao Ismet Polovina, Bosanac, brat čuvenog Himze Polovine.

Ovde potpis

- Najzad sam ispunio zavet koji smo Toma Zdravković i ja dali jedan drugom. Nas dvojica smo se družili 10 godina. Ne zna se koliko zora smo dočekali zajedno u Skadarliji. Zakleli smo se da će bar jedan od nas dvojice da snimi pesmu posvećenu ovoj boemskoj četvrti. Godine su prolazile, i on i ja nizali smo hitove, ali nikako da snimimo ono što smo nameravali. Nažalost, Toma je umro, a ja donedavno nisam imao adekvatnu numeru kako bih ispunio davno dato obećanje. Sve do sada, kada sam konačno snimio "Skadarliju" - kaže Muharem.
 

Uglavnom ste pevali svoje pesme, otkud saradnja sa Polovinom?
- Retko sam u karijeri snimao pesme koje nisam napisao, ali među mojim malobrojnim saradnicima je Ismet Polovina, brat čuvenog pevača Himze, koji je između ostalog uradio i moj hit "Nije srce dijamant". Pričao sam mu kako smo Toma i ja nekad uživali po skadarlijskim kafanama, kako smo želeli da snimimo pesmu o ovoj boemskoj četvrti, a onda mi je Ismet pokazao pesmu koju je on napisao. Oduševio sam se i odmah poželeo da je snimim. Tako sam ispunio Tominu i moju želju. Gde god je otpevam, dobijam samo pohvale, a čekanje se isplatilo.

Zašto ste retko pevali pesme drugih kompozitora?
- Nedavno sam snimio pesmu "Minut", koju je komponovao Rama Demir. Eto, i on i Polovina su mi našli žicu, pa sam uzeo njihove pesme i snimio ih. Demir je napisao i duet koji sam otpevao sa Sinanom Sakićem "Poslednji apluz". On poznaje moj senzibilitet, zna da mi skroji pesmu. S druge strane, kompetentan je, prati muzičke trendove i ukus slušalaca, pa zna šta je dobro i traženo. Moram i ja da se povinujem nekim stvarima, te da unosim novine u svoj rad.

Ima li danas boema?
- Sve ih je manje. Ljudi imaju drugačiju životnu računicu, neke druge prioritete. Kriza je, nema para, svi imaju silne brige. Brzo se živi, malo se uživa, pa ni muzika nije kao što je ranije bila, kad se pomno vodilo računa o svakom stihu, poetičnosti, a sada sve to nekako nije važno. Narod bi da se rastereti, važno mu je samo da igra, a i muzika se nekako više gleda, nego što se sluša.

Rođeni ste u Skoplju, živeli ste dugo u Beogradu, studirali u Sarajevu. Gde živite sad?
- Najviše sam u Beogradu, ali kao i svi Cigani, lutam po svetu. Moja porodica je i u Beogradu i u Nemačkoj, pa tako i ja često putujem. Idem u Bosnu, Makedoniju, radim po regionu, kao i u dijaspori. Član sam Grand produkcije i već smo pričali da do kraja godine održim koncert u Beogradu, najverovatnije u Centru Sava. Nadam se da ću tom prilikom sa Sinanom uživo izvesti naš duet.

Da li je tačno da je on zaslužan što ste ponovo u Beogradu?
- Sinanu i ja smo kolege, ali i bliski prijatelji. On je veliki emotivac, duša od čoveka. Moj sin Durmiš i Sinan su se zakleli da će me vratiti u Beograd i uspeli su u tome. I ja sam srećan što je to tako.