Ne slušam nikoga, pa ni sebe
Lepa Lukić (74) kaže da uživa u životu i da ništa ne ni menjala. Peva, putuje, svuda je traže i zovu, dobro je došla u svakom društvu, ali odbija da bilo koga komentariše jer gleda isključivo svoja posla. Posle brojnih uspeha tokom bogate karijere danas ni za čim ne žali.
- Od ovoga što sam ja postigla, nema dalje. Da sad izmišljam i da još nešto želim bila bih nezadovoljni đavo. Sećam se priče kako su svojevremeno pitali majku Jovanke Broz da li je zadovoljna kako joj se ćerka udala. A ona kaže: " Dobro je, ali mogla je i bolje" . E, pa ja neću kao Jovankina majka da kažem da sam mogla bolje. Kud može više i bolje od ovoga? Uz sve što sam postigla, ostala sam normalna žena iz naroda i zato me narod i voli - kaže Lepa.
Da li ste skoro čuli neku pesmu koja vam je baš dopala?
- Ne mislite valjda da samo sedim kraj radija ili televizora i slušam pesme? Baš me briga šta ko peva i snima. I kad nešto čujem, na jedno uvo mi uđe, na drugo izađe. Pa ja ni sebe ne slušam, a kamoli nekog drugog. Svoje pesme slušam samo kad ih snimim da čujem da li sam to dobro uradila, ili sam mogla bolje i tu je kraj priče. Nikad više ne pustim svoj CD. Ja sam uvek pevala pesme koje imaju poruku, ne mogu da pevam ono što se sluša tri meseca, pa posle svi zaborave na tu pesmu. Da sam tako radila, nigde me ne bi bilo!
Nude li vam kompozitori nove pesme?
- Niti mi nude, niti im pesme tražim. Šta da mi nude kad mora da se plati, a ja pesmu nikad ne bih platila. Naravno da treba da se plati, moraju ljudi od nečega da žive, ali nekad su pesme plaćale izdavačke kuće. Meni lično pare niko nije tražio. Mnogi bi voleli da pevam njihove pesme, ali to nema ko da plati. Kad bih morala ijednu banku da platim više ne bih pevala. Posle ovakve karijere kakava je moja da platim da pevam - bio bi to veliki poraz.
Hrvatica pomaže ObrenovčanimaNedavno je Lepa bila u Kanadi i kako kaže lepo je prošla, a dva vikenda je pevala u jednom restoranu. |
Pratite li šta se dešava na estradi?
- Šta da pratim i šta se to pa dešava na estradi. Niti znam, niti me je briga. Kod mene je, brate, sve super. Ne mislite valjda da ću nešto da kritikujem? Ne pada mi na pamet. Niti me je briga šta se radi, niti hoću da se ikome zameram. Šta ja imam tu nešto da laprdam, kad ne mogu ništa da promenim. Meni niko nije stao na put, niko mi ne smeta, niko me ne dira i nemam razloga da kukam i da se žalim na bilo šta.
Šta mislite o brojnim muzičkim takmičenjima u Srbiji?
- Nije moje da mislim o tome, niti hoću da se u to petljam. Neka radi ko šta hoće. Zar da pričam kako je nekada bilo? Koga je uopšte briga za to? A bilo je sasvim drugačije. Znalo se ko može da peva, a ko ne može. Danas odjednom celi svet peva. Nije što im je do pevanja, nego bi svi da na lak način dođu do para. Sad, da li će da traju i koliko - zbog toga se niko ne sekira. Važno im je samo danas i baš ih briga za sutra. Ali, meni ne pada na pamet da brinem tuđu brigu.
