Pevači su upropastili muziku
Dušan Svilar (23) za sedam godina, koliko je na estradi, pazi da ne postane tabloidna ličnost. Nema ga u skandalima, ne izlazi na fensi mestima, skroman i odmeren, uopšte ne mari što će ga neko proglasiti dosadnim.
Kako kažu svi koji ga poznaju, mladi pevač je prava retkost na živopisnoj estradnoj sceni. Nedavno je zapevao na takmičarskoj večeri Proleća u Beogradu i oduševio je publiku interpretacijom pesme "Zašto si rekla da me voliš".
- Poslednje tri godine, nastupao sam u revijalnom delu muzičke manifestacije Proleće u Beogradu, koja se održava kao podsećanje na blistave dane nekada prestižnog festival Beogradsko proleće. Nikada neću zaboraviti veče posvećeno mom zemljaku, rođenom Subotičaninu Aleksandru Koraću, kada sam otpevao pesmu "Živiš u oblacima mala". Volim festivale, volim kvalitetnu muziku, pesme koje pevam i snimam moraju imati priču, sadržaj... Ljudi se žale da takvih pesama nema. Evo, ima, dajem sve od sebe.
Koliko je kvalitetna muzika isplativa i može li se živeti od nje?
- Nisam za to da se muzika gleda kroz zaradu, kroz komercijalu. Nije muzika trka na sto metara, pa da merimo ko će brže stići. Jasno mi je da ljudi treba da prežive i žive, da moraju da vode računa o komercijali, ali ja nisam iz te priče. Kad snimam pesmu meni je najvažnije da to bude numera koju ću moći da otpevam i posle nekoliko godina. Šta će mi pesme kojih se posle dva meseca niko ni ne seća? Mnoge pesme postaju vrlo brzo neupotrebljive, čim prođe reklama. Nije meni problem da ih snimim, ali ne vidim svrhu da radim nešto što je kratkog veka trajanja.
Da li je iz Granda bilo pritisaka da snimaš pesme koje ti se ne sviđaju zato što su komercijalne?
- Nikakvih pritisaka nije bilo. Ja jesam mlad ušao u ovaj posao, sa samo 16 godina sam počeo takmičenje, a sa 17 sam pobedio u Zvezdama Granda. Bio sam premlad, ali sam odlično znao šta neću. Krenuo sam svojim putem i usput su se neke stvari iskristalisale. Našao sam neku svoju putanju, koju bi neki nazvali putem kojim se ređe ide. Nikada nisam hteo ni da pevam, a ni da snimam pesme koje mi se ne sviđaju, koje ne osećam.
Kako se sa takvim stavovima uklapaš u jato Saše Popovića, za kog mnogi tvrde da je upropastio našu muziku?
- Ništa nije onako kako izgleda na prvi pogled. Jedan čovek nikako nije mogao da upropasti kompletnu muziku jednog naroda. To je površno shvatanje. Ima mnogo faktora koji su krivi za to što nam je muzika takva kakva jeste. Po mom mišljenju, najveću odgovornost, pre svih, imaju pevači i njihova krivica je najveća. Nisu krivi ni autori, jer oni rade prema potrebama pevača. Tu izuzimam one koji imaju istinsku potrebu da sebe iskažu kroz muziku. Njima se beskrajno divim, poštujem ih i sa njima hoću da radim.
Slušaš li i kritikuješ li pesme svojih kolega koji snimaju sve i svašta?
- Ne, nikoga ja ne osuđujem, nikoga ne kritikujem, nikome ništa ne zameram. Svako radi onako kako misli da treba, kako mu nalažu njegova shvatanja i muzički ukus. Neka se svako bori onako kako zna i ume.
Komentarišu li tvoji profesori sa beogradske muzičke akademije ono što pevaš?
- Ne, mnogi od njih nisu ni znali da sam pobedio u Zvezdama Granda. Neki su bili u šoku kada su me videli na Beoviziji. Do tada, pojma nisu imali da uveliko pevam. Bili su oduševljeni, pa su me podržali, kao što su me podržale i kolege.
