Hasan Dudić: Spavao sam sa 1.000 žena

Pevač, kantautor i bivši bokser Hasan Dudić napisao je i knjigu o svom životu, u kojoj otkriva kako se s vrha estrade i iz kuće koju godinama Šapčani pokazuju radoznalim turistima kao lokalnu znamenitost stiže do duga od 100.000 evra. Otkrio je sve o svojim propalim brakovima, ali za "Vesti" je otvorio dušu i otišao korak dalje, pa ispričao sve o svojim velikim i malim ljubavima. Napisao je najveće hitove za brojne zvezde stare Jugoslavije.

Hasan Dudić

A danas se bori sa istim elanom sa životom, mada priznaje da se u međuvremenu od burnog noćnog života razboleo i da često završava u nekoj od beogradskih bolnica. Imao je nekoliko moždanih udara, a i kičma mu je oštećena, baš kao i srce. Boluje od angine pektoris. Ipak, Hasan se ne predaje i kaže da ima želju da sa svojim sinom Mikijem počne da iznova da osvaja ljubitelje dobre muzike.

MASKOTA ŠAPCA
- Moj život je bio trnovit, otac je bio obućar. Bili smo pošteni i siromašni. Patrijarhalni i vaspitavani na poštovanju ljudskih vrednosti, obraza i časti. Otac mi je bio dete palog borca, đed je poginuo u narodnooslobodilačkoj borbi. Cela moja familija Dudića je iz Valjeva, ali đed se oženio u Šapcu, gde je i streljan, u Šicari, šumi nadomak Šapca.

- Imao sam težak život, kao i svi tada, ali sam bio srećan sa svojim roditeljima i bratom koji je dve godine mlađi od mene. U školi sam bio prosečan učenik, u to vreme bilo je dosta ponavljača, pa sam bio najmanji u razredu. To me nije sprečilo da učestvujem u svim školskim nestašlucima i predvodim drugare, ali sam se plašio oca, koji je bio strog. Nije nam davao da izađemo na ulicu, jer se zna ko se sakuplja po šabačkoj mahali. On je 1969. otišao da radi u Nemačku, a ja sam se malo-pomalo raspustio. Počeo sam da se družim sa malo starijim dečkićima, mangupčićima, a krenuo sam i po igrankama. Bio sam atrakcija, kao neka maskota Šapca.

NEDOSTATAK SREĆE
- Kao klinac sam bio romantičan i nije me sramota da priznam kako sam maštao o nežnosti. Imao sam jedva 12 godina kada sam shvatio da čeznem za ženom svog života. Valjda su ta moja maštanja i očekivanja i bila moj najveći usud, jer u ljubavi jednostavno nisam imao sreće. Ženu svog života još nisam sreo, ili možda, čak i jesam, ali se nažalost, nismo prepoznali... Baš ko što kaže moja pesma - sad je kasno za novi početak.

Sa ženom Draganom u kafani

- Maštao sam da ću se oženiti najlepšom i najboljom ženom. I, da ne grešim, u mom životu je bilo dobrih i rekao bih, najlepših žena. Većina njih nije ni imala mnogo veze s estradom, ali jednostavno se nije desilo da ostanemo zajedno u dobru i u zlu. A tome sam tako težio i to mnogo želeo. Zato, valjda, od ljubavi ne odustajem ni danas.
- Žena je za mene simbol porodice i kuće. Odrastao sam u vrlo patrijarhalnoj porodici i vaspitavan u duhu velikog poštovanja žene, tako da su sve moje ljubavi, iliti moje žene, za mene bile boginje. One su bile moje muze, motivacija za moj uspeh ili neuspeh. One su me nosile kroz život kao stihija.

POLJUBAC U OBRAZ
- Polazak u školu ne vezujem za prva slova i sricanje, već za prvo zaljubljivanje, čisto i nevino... Prvo sam se zaljubio u neku Zoricu, a onda je nju zamenila Nada. Ljubav me je tada odvodila pod njihove prozore, ne da im sviram serenade, već da ih krišom gledam i uzdišem. Bio sam đače prvače, pa sam se tako ponašao i u ljubavi, stidljivo i bojažljivo, kako me ne bi drugari zafrkavali, jer u to vreme nije bilo popularno biti romantičan i zaljubljen.

- Kad sam malo poodrastao, imao sam i prvu devojku. Bila je to Nada. Leteo sam na krilima sreće. Tada sam prvi put otkrio pesnika u sebi iako nisam napisao nijedan stih. Bilo je to vreme kada sam živeo za svaki susret sa njom. Šetali smo se pored Save, bojažljivo sam je uhvatio, samo jednom za ruku, a telo su mi protresli čudni žmarci sreće i nežnosti. Tada sam počeo slušam i pesme Safeta Isovića, a jedna mi je bila omiljena: "Da sam pčela želja mi je pusta, pa da sletim, curici na usta..." Sanjao sam prvi poljubac sa Nadom i desio se. Bio je bojažljiv i rekao bih, više usputan, uplašen i naravno nije bio filmski, već ovlaš i u obraz.

BOKS I KAFANA
- Prva ozbiljnija ljubav desila se nekoliko godina kasnije, imao sam 12 godina. Zaljubio sam se u Ljilju, koja je bila nekoliko godina starija od mene i išla je u večernju školu, koja je bila blizu mesta gde sam trenirao boks. Svake večeri sam je čekao iz škole, posle treninga i pratio do kuće. Voleo sam da pričam sa njom i da udišem vazduh koji udiše i ona. Činilo mi se da nas to zbližava, nekako, kao da nas taj zajednički vazduh sjedinjuje... Bila je to moja prva ozbiljnija ljubav. Sa Ljiljom sam se prvi put poljubio filmski i dotakao neke čudne visine... Tada sam se prvi put osetio i muškarcem, u meni se probudio i prvi seksualni nagon, i to me i zbunilo i uplašilo, ali ni sa kim o tome nisam mogao da razgovaram. Bilo me je sramota.

- Trenirao sam boks, pa su me ovi moji bokseri prijavili da učestvujem u Zlatnom glasu maja 1970. godine i pobedio sam na tom muzičkom festivalu. Imao sam jedva 13 godina i tako sam počeo da pevam. Dakle, trenirao sam boks, pevao, zabavljao se Ljiljom i bio srećan.

- Počeo sam da pevam po šabačkim kafanama i tako zarađujem za život. Dopalo mi se to. Kako sam rano počeo sa seksom, a kako sam i bio dobro utreniran i mlad, umeo sam u jednom danu da vodim ljubav i sa po nekoliko devojaka. Sećam se u Doboju sam jedan dan proveo u krevetu sa pet različitih dama, a onda sam uveče otišao u kafanu i pevao do jutra. Kao i većina muškaraca i ja sam prebrojavao sa koliko sam žena vodio ljubav, kako bi stari rekli, vodio sam ih kao crte i bilo ih je preko 1.000.

SUSRET U ŠATORU
- Voleo sam i boks, ali pesma je prevagnula. Ugostitelji su me zvali iz svih krajeva stare Jugoslavije. Nova mesta, novi ljudi, novi prijatelji, nove devojke. Ljilja je tako neosetno prešla u zaborav. Pesme su mi pomagale u lakšem osvajanju ženskih srca. Zahvaljujući pevanju stigao sam do Subotice. Tamo sam u Dudovoj šumi imao i prvi seks sa jednom devojkom, koja je bila nekoliko godina starija od mene. Imao sam 14 godina. Ona je bila sa drugaricama u toj kafani i posle jednog seta pesama, samo mi je prišla, uhvatila me za ruku i izvela... Meni i dalje mnogo toga nije bilo jasno, pa sam krenuo u istraživanje... Tako sam jedne noći završio u krevetu sa koleginicom, koja se zvala Ljiljana. Bila je lepa kao san. I ona je bila starija od mene nekoliko godina. Međutim, imala je momka. Cele noći smo vodili ljubav, oka nismo sklopili, pa je prirodno što taj seks pamtim kao najlepše iskustvo. Njoj sam posvetio jednu svoju pesmu koja se zove "Ljiljana".

- Moja prva ozbiljna ljubav sa kojom sam i živeo nevenčano bila je Ljilja iz Sarajeva. Bilo je to 1980. godine. Bila je mlađa od mene pet godina. Upoznali smo se u restoranu Centar Jugoslavije. Za nju sam se borio jer sam je voleo, ali su nas njeni roditelji rastavili hodžinim zapisima, bilo je tu magije i spletki, ali ne bih više pričao o njoj, jer sam čuo da više nije među živima. Moja je Ljiljana bila plava, nežna i krhka. Oličenje žene o kakvoj sam maštao. Zbog nje sam ostao da živim u Sarajevu i napravio veliku muzičku karijeru...

- Popularnost mi je naglo porasla. Postajao sam slavan. Bila je to 1982. godine i opet sam u kafani upoznao novu ljubav, Eminu. Odveo sam je u Šabac i počeli smo zajednički život. Nekako u to vreme sam počeo da zidam i kuću u Šapcu. Trajala je naša ljubav, ali očito nije mogla da odoli životnim izazovima. Rastali smo se i ja sam na čuvenom šabačkom vašaru upoznao Zlatu Petrović. Sreli smo se u šatoru i ja sam je poveo sa sobom. Ubrzo smo se venčali.

LOŠE DRUŠTVO
- Od Zlate, šatorske pevačice, napravio sam zvezdu, ali nije mi lepo vratila. Ipak, o njoj ništa loše neću da kažem. Zlata mi je rodila sina Mikija, zlatnog i dobrog momka. Međutim, Zlata i ja nismo mogli zajedno, ona je rođena lutalica i voli slobodu više nego bilo šta, a uostalom i pevačica je, a ja se nisam držao svoje mladićke zakletve da neću sa pevačicom da živim, ali eto pusta sudbina. Zlata me je ostavila kad je Miki imao tri meseca. Podizao sam ga kao bebu, u početku uz pomoć majke i snahe, a onda sam se po drugi put oženio. Moja druga zvanična supruga se zvala Dragana. Dragana je iz fine porodice, ali ni od njih nisam dobio podršku u najtežim trenucima. O njoj ne želim takođe, ništa loše da kažem, Zlata je rodila Mikija, a Dragana ga je podigla... Sve što je uradila, sebi je uradila. Imao sam u nju poverenja, gledao sam je kao da mi je sestra, žena, majka, brat... Međutim, uhvatila se lošeg društva i naš brak i kuća su se ugasili.

- Bilo je posle nje nekih novih, ali ne i fatalnih ljubavi. Bilo je čak i najava da ću se opet oženiti, ali slaba vajda. One fine žene odavno su zauzete, a ove mlade nisu kalibar koji se meni dopada. Neodgovorne su i više vole život u kafani nego u porodici. Ipak, nadu ne gubim i nadam se da će ona prava tek doći...