Kuršumi joj zujali oko glave

Na romskoj svadbi u okolini Velike Plane nastala je opšta tuča, počeli su da lete tanjiri i meci, pa smo Marina Živković, Miodrag Todorović Krnjevac i ja pobegli glavom bez obzira, priča pevačica Danijela Nela Bijanić (40).

Većina srpskih estradnih zvezda karijeru je započela na svadbama, ispraćajima u vojsku, vašarima, u restoranima... Mnogi priznaju da ne postoji bolja estradna škola. Pevačica Danijela Nela Bijanić (40) dve i po decenije prisutna je na domaćoj sceni. Gostovala je na svim kontinentima gde žive naši iseljenici.

Iz Australije s punim rukama
Nela je pre nekoliko godina boravila u Australiji i kaže da nikada neće zaboraviti naše iseljenike koje je upoznala i sa kojima se družila.

"Uživala sam u Australiji, posetila ekskluzivne restorane, kupala se i sunčala, ali mi se nije dalo da šopingujem. Sve što sam poželela kupili su mi drugi, od mojih obožavalaca dobijala sam poklone, srebrao zlato, bižuteriju, odeću, obuću, suvenire... Ostalo mi je samo da kupim putne torbe i donesem kući u njima sve što sam dobila. Moram da kažem da je skoro uvek tako, gde god da se denem u inostranstvu. To je i dokaz da nisam nimalo uobražena i zakopčana osoba, samo da držim do pristojnosti, a to moji obožavaoci dobro znaju."

Važi za pravu estradnu damu, a malo je poznato da su joj menadžeri i kolege pevači i muzičari nadenuli nadimak Nedodirljiva! Jer, dok peva, ne postoji šansa da joj neko priđe u gurne joj novčanicu u dekolte ili je natera da se popne na astal, a kamoli da pokuša nešto drugo.

"U restoranima i pod šatrama počela sam da pevam kad sam imala samo 16 godina, pa sam na toj vrsti posla imala vremena da diplomiram, pa čak i magistriram - priča Nela.

"Karijeru pevačice započela sam kao srednjoškolka u Smederevu sa nekoliko vrsnih muzičara iz tog grada. Pored njih sam izbrusila glas, ali i naučila kako da se ponašam kad gosti postanu navalentni i bezobrazni, kad im prorade maligani. Tada sam se zarekla da me niko nikada ni za kakve pare neće moći da natera da se popnem na astal i pevam. Ali, ne reci nikad, ipak sam to morala da uradim!"

"Desilo se da sa orkestrom dobijem angažman da pevam na jednoj svadbi veselih Banaćana u selu Bavanište. Tamo je običaj da se ide i po kuma i da "delegaciju" prate pevačica i harmonikaš. Našla sam se u čudu kada su meni i harmonikašu objasnili da moramo do kumove kuće, koja je bila udaljena oko kilometar, idemo preko stolova! Tako je i bilo. Svadbari su izneli dva astala na seoski drum, premeštali su ih, a harmonikaš i ja skakutali sa jednog na drugi. On je svirao, a ja pevala i žonglirala, trudila se da ne omanem i završim u prašini s razbijenim nosem."

Pranje tepiha kao "hobi"
Iako pored nadimka Nedodirljiva ima i nadimak Žena lavica, po svom istoimenom albumu i hit pesmi, Nela Bijanić je u kući prava umiljata maca, čistunica, i vrsna domaćica. Dobro to znaju njeni muškarci, sin Danijel (10) i suprug Rajko.

"Za mene je sasvim normalno da se prihvatim domaćinskih poslova kada dođem kući s tezge. Ma koliko da sam umorna, pospremim kuću, kuvam, perem, peglam, a jednom sam u šali rekla i da mi je hobi da perem tepihe. Stvarno sam prava kućna maca, ali kada pustim kandže, postajem lavica. Danijel i Rajko dobro to znaju i trude se da mi ne odmažu u kućnim poslovima."

Nela je ubeđena da pevačku karijeru ponekad određuje neka viša sila.

"Rodila sam se i odrasla u Smederevu, u gradskoj porodici, ali moram da ponovim onu već pomalo izlizanu frazu da sam već kao klinka znala da ću biti pevačica. Krenula sam u srednju ekonomsku školu kad sam počela da nastupam na regionalnim pevačkim takmičenjima u Smederevu i okolini i osvajam prva mesta."

"U to vreme sam postala i pevačica zabavnjačkog benda "Šareno nebo", bila neutešno zaljubljena u Boru Čorbu i Gorana Bregovića. Brzo sam ukapirala da pevačice narodne muzike brže uspevaju da se domognu estradnog trona."

"Pročulo se i među smederevskim muzičarima da dobro pevam i izgledam, pa su me angažovali. Pevala sam i učila školu, kunjala na časovima, sanjala da imam dečka sa kojim ću da izađem u neki kafić, da se ljubakam, ali je pesma bila jača. Bio je to put bez povratka."

Kada je završila ekonomsku školu, za sebe je već mogla da kaže da je profesionalac. Postala je pevačica orkestra čuvenog harmonikaša Novice Nikolića Patala i sa njim krenula na tezge i turneje širom bivše velike Jugoslavije, ali i Evrope. Restoran hotela "Taš" u Beogradu u to vreme bio je kultno estradno mesto, odskočna daska za mnoge domaće estradne zvezde. Znalo se - ko peva u "Tašu", jednom nogom je u studiju.

"Jedne večeri je u restoran "Taš" došao čuveni kompozitor, sada, nažalost, pokojni Novica Urošević, da me čuje i vidi. Već tada se za mene šuškalo da sam nedodirljiva, neki su tvrdili da sam uobražena, hladna, pa mi je Novica kasnije rekao da ga je i to privuklo da dođe da me vidi. Dobro je poznavao žene, ispričao mi je da je shvatio da posedujem i tu neukrotivost i da to može da mi bude estradni imidž. Zahvaljujući njemu, ubrzo sam ušla u studio muzičke kuće "Diskos" i snimila debi album. Ali, prvi mačići se u vodu bacaju. U "Diskosu" su tada počeli da rade pogrešni ljudi, iako su pesme koje je Novica komponovao za mene mogle da postanu megahitovi, izostala je prava reklama."

Talentovana na mamu, uporna na tatu
"Zlatne glasne žice sam nasledila od mame Milice, a upornost i tvrdoglavost od tate Božidara. Starija sestra Olivera mi je oduvek davala podršku i štitila me. Kao klinka sam oblačila mamine haljine, šminkala se, ali kidala i sekla kablove sa pegli, rešoa, fenova za kosu i ostalih malih kućnih aparata i upotrebljavala ih za pravljenje kao bajagi mikrofona za svoje pevačke nastupe pred decom iz komšiluka. Moja Olja je uvek preuzimala krivicu za štetu na sebe, pa i kazne. I sada, kad odem u posetu roditeljima, opomene me vrlo ozbiljno da ne pipam ništa od kućnih aparata jer se pokvari sve što dodirnem."

Nela nije klonula duhom i nastavila je da peva po restoranima. Tako je dobila i anganžman u restoranu "Kod kuma" u Šapcu. I tu joj se sudbina nasmešila. Restoran je držao Rajko Milić, onda poznat kao ugostitelj, a sada još poznatiji estradni menadžer i Nelin suprug. Šabac je u to vreme, pored Beograda, bio drugi srpski estradni centar, pa su "Kod kuma" zalazili najpoznatiji srpski muzičari i kompozitori.

"Pevač i kompozitor Hasan Dudić bio je dobar Rajkov prijatelj. Moram da kažem da smo Rajko i ja već tada bili u ljubavnoj vezi. Rajko je uspeo da me obrlati, udvarao mi se uporno sedam meseci dok sam pevala u njegovom restoranu. Prihvatila sam ponudu Hasana Dudića i snimila album sa njegovim kompozicijama za PGP RTS. Imala sam sreće da aranžmane za pesme uradi čuveni harmonikaš Dragan Mirijevac."

Pesme sa tog albuma "Mi smo srećan par" i "Saša" postali su hitovi i danas su Nelina profesionalna lična karta.

"Posle toga je sve išlo kao podmazano, pesme "Volim ga slepo", "Jedini lek", "Sada ne idi", "Blagoslov" i "Žena lavica" i danas se pevaju u restoranima, diskotekama, na svadbama. Moram na kraju da kažem da najviše volim da pevam na svadbama, iako sam na jednom veselju mogla i glavu da izgubim! Bila je to romska svadba u okolini Velike Plane, gde sam pevala sa Marinom Živković, a pratio nas je poznati harmonikaš Miodrag Todorović Krnjevac."

"Opet, običaj je kod Roma da se mlada i mladoženja usred slavlja povuku i imaju intiman odnos. Roditelji mlade posle gostima pokažu čaršav sa tragovima krvi, dokaz da je mlada bila nevina. Na toj svadbi mlada je omanula, nastala je opšta tuča i pucnjava, tanjiri, a zatim kuršumi su počeli da lete i zuje oko Marine, Krnjevca i mene. Pobegli smo glavom bez obzira misleći da nikada nećemo dobiti ugovorene pare. Međutim, Romi su uvek od reči kada su svadbarski dugovi u pitanju, isplatili su nas kasnije. Zato nikada ne odbijam da pevam na romskim veseljima", ispričala nam je Nela na kraju.